From Wikipedia, the free encyclopedia
Рак ока или тумори ока су злоћудне или доброћудне израслине појединих делова оку. Када се поремети баланс између нових и одумрлих ћелија ока, долази и до појаве тумора, најчешће на очним капцима, али и на свим делове ока.[1]
Рак ока | |
---|---|
Меланотични сарком који је пробио кроз коњунктиву и склеру дуж доње границе рожњаче. | |
Специјалности | онкологија, офталмологија |
Дијагностика и лечење рака ока спроводи се у специјализованим установама, обавезно уз претходан конзилијарни преглед болесника и доношење мултидисциплинарне терапијске одлуке. Конзилијум за рак ока чине: офталмолог -хирург, интерниста-медикални онколог, дерматолог, патолог, радијациони онколог и радиолог, уз могућност консултација других специјалности.
Технолошки напредак у дијагносици, последњих деценија донео је нова сазнања и нови напредак у терапији рака ока.[2] Терапијски приступ зависи од примарног тумора, дела ока где је дијагностикован тумор или стадијума болести. Нови имунолошки и биолошки лекови и нове технике радиотерапије дају, за сада, охрабрујуће резултате.[3]
Према етиологији рак ока може бити: примарни или секундарни.
Примарни (почиње у оку) комплексне је генезе јер сваки тумор има неки свој посебан механизам настанка.[4]
Секундарни или метастатски рак (ако се рак шири на око из другог органа).[4] Иако је око орган који је ретко захваћен метастатским ширењем малигне болести, скундарни тумори ока могу се дијагностиковати у било ком делу ока, почев од помоћних органа ока до хороиде и оптичког диска. Метастатски тумори ока потичу од примарних тумора, као што су:[3]
Неки од примарних малигних тумора дају типично место метастаза у оку. Симптоми и клиничке манифестације варирају у зависности од захваћеног дела ока. Присуство метастаза у оку најчешће је повезано са лошом прогнозом.[3]
Фактор ризика повећавају шансе са појаву рака. Како различити облици рака имају различите факторе ризика, неки су исти за све и непромењлјиви као што су старост особе или породична историја, који се не могу се променити. а неки се попут пушења, могу уклонити. Мешутим ако је нека особа изложена познатим фактор ризика, или чак дејству неколико фактора ризика, не значи да ћете добити болест, јер многи људи који добију болест могу имати врло мало или нимало познатих фактора ризика.
Ризик од меланома ока је много већи код белаца него код Афроамериканаца, Хиспаноамериканаца или азијских Американаца.
Људи са светлим очима имају нешто већу вероватноћу да развију увеални меланом ока него људи са тамнијом бојом очију и коже.
Меланом ока се може појавити у било ком узрасту, али је већи ризик раста тумора како људи старе. Меланом ока је нешто чешћи код мушкараца него код жена.
Људи са синдромом диспластичног невуса , који имају много абнормалних младежа на кожи, имају повећан ризик од меланома коже, а највероватније и већи ризик од развоја меланома ока.
Људи са абнормалним смеђим мрљама на увеи (познати као окулодермална меланоцитоза или Ота невус ) такође имају повећан ризик од развоја меланома увее ока.
БАП1 синдром карцинома је ретко наследно стање у коме су чланови породице под повећаним ризиком од меланома увеалног ока, као и меланома коже, малигног мезотелиома , рака бубрега и других. Ово стање је узроковано наследном мутацијом (променом) у гену БАП1 и има тенденцију да формира агресивне карциноме који се појављују у млађој доби.
Различите врсте младежа (невуса) у оку или на кожи су повезане са повећаним ризиком од меланома увее (једног од најчешћих примарни малигни интраокуларних тумор одраслих особа, који чини 85% меланома ока и окуларних аднекса).[5] Они укључују и појаву хороидалних, џиновских хороидалних меланома и невуса ириса; а на кожи, атипични невус, уобичајени невус коже и пеге. Такође стање ока, познато као примарна стечена меланоза са меланоцитина у оку који превише расту, фактор је ризика за меланом коњунктиве.
Меланоми увеалног ока могу се појавити у неким породицама, али то је веома ретко и генетски разлози за то се још увек истражују.
Излагање сунцу
Превише излагања сунчевој светлости (или сунчевим лампама), познатом фактору ризика за меланом коже, такође је предложено као могући фактор ризика за увеални или коњуктивални меланом ока, али досадашње студије су показале различите резултате. Потребно је више истраживања да би се одговорило на ово питање.
Одређена занимања
Неке студије сугеришу да заваривачи могу имати већи ризик од меланома увеалног ока (короидее и цилијарног тела), али се ради још студија.
Меланом коже
Неки пацијенти са меланомом увее ока имају историју меланома коже, али још увек није познато да ли меланом коже повећава ризик од меланома ока.
Иако рак ока често нема симптоме у раним фазама болести, први симптом који уочи болесник је поремећаји видне оштрине. Смањење видне оштрине прати у видном пољу појава бљескова светлости или „летечих мушице“ или непрозирности, тамна тачка или израслина на једном оку која постепено мења свој облик и величину.
У зависности од врсте и стадијума рака и других фактора, опције лечења рака ока могу укључивати:
Хируршка интервенција се користи за лечење неких меланома ока, али се сада користи много ређе јер је све чешћа употреба терапије зрачењем. Врста операције зависи од локације и величине тумора, колико се тумор проширио и општег здравља особе. Све ове операције се раде под општом анестезијом (у дубоком сну).
Операције које се користе за лечење болесника са меланомом ока укључују:
Иридектомија: уклањање дела шаренице (обојени део ока). Ово може бити опција за веома мале меланоме шаренице.
Иридотрабекулектомија: уклањање дела шаренице, плус мали део спољашњег дела очне јабучице. Ово такође може бити опција за мале меланоме шаренице.
Иридоциклектомија: уклањање дела шаренице и цилијарног тела. Ова операција се такође користи за мале меланоме ириса.
Транссклерална ресекција: хируршко уклањање само меланома цилијарног тела или хороидее. Ову врсту операције треба да раде само лекари у центрима за рак са великим искуством у лечењу меланома ока, јер је тумор тешко уклонити без оштећења остатка ока. То може довести до озбиљних проблема са видом.
Енуклеација: уклањање целе очне јабучице. Ово се користи за веће меланоме, али се може урадити и за неке мање меланоме ако је вид у оку већ изгубљен или ако би друге опције лечења ионако уништиле користан вид у оку. Током исте операције, орбитални имплантат се обично ставља на место очне јабучице. Имплантат је направљен од силикона или хидроксиапатита (супстанца слична кости). Закачен је за мишиће који су померали око, тако да би требало да се креће на исти начин као што би се кретало првобитно око. У року од неколико недеља након операције, посетите окулисту (специјалиста за очне протезе) да би вам уградили вештачко око, танку шкољку која се уклапа преко орбиталног имплантата и испод очних капака. Вештачко око ће одговарати величини и боји преосталог ока. Једном када је на месту,
Орбитална егзентерација: уклањање очне јабучице и неких околних структура као што су делови капака и мишићи, нерви и друга ткива унутар очне дупље. Ова операција није уобичајена, али се понекад може користити за меланоме који су израсли изван очне јабучице у оближње структуре. Као и код енуклеације, вештачко око се може ставити у утичницу након операције.
Радиацијска терапија користи високоенергетске рендгенске зраке да убије ћелије рака. То је уобичајени третман за тумор ока као што је меланом.[6] Терапија зрачењем често може спасити мало вида у оку. Понекад се вид може изгубити ако зрачење оштети друге делове ока. Предност у односу на операцију је очување структуре ока, што може резултовати бољим изгледом након третмана. За лечење карцинома ока могу се користити различите врсте терапије зрачењем, па се тако нпр.[6]
Пошто је зрачење фокусирано само на захваћено око, није вероватно да ће утицати на вид на другом оку или може изазвати друге нежељене ефекте понекад повезане са терапијом зрачењем, као што је губитак косе или мучнина.[6]
Ласерска терапија се понекад користи за лечење меланома ока, посебно када операција или зрачење нису могући.[8]
Транспупиларна термотерапија најчешћи је тип ласерског третмана меланома ока. Користи инфрацрвено светло за загревање и убијање тумора.[8] Углавном се користи за лечење веома малих меланома ока због нежељених ефеката као што су крварење, одвајање мрежњаче и зачепљење крвних судова у оку, као и висок ризик од рецидива (повратак рака). У скорије време, може се користити као помоћни (додатни) третман након брахитерапије ( радиотерапија плака ) да би се смањио ризик од поновног појаве.[8]
Ласерска фотокоагулација користи високо фокусиране, високоенергетске светлосне зраке за сагоревање ткива. Сада се ретко користи за лечење меланома ока због нежељених ефеката и високог ризика од рецидива, али може бити ефикасан за врло мале меланоме.[8]
Хемотерапија је употреба лекова за лечење рака. Лекови се могу убризгати у одређени део тела (као што је јетра), или се могу убризгати у вену (преко ИВ линије) или узимати на уста (као пилула) да би стигли до већег дела тела, чинећи овај третман веома користним за многе врсте рака који су се проширили. Иако хемотерапија обично није толико корисна за меланом као за неке друге врсте рака, али код неких болесника може смањити туморе.[9]
Хемотерапија може бити опција ако се увеални (очни) меланом проширио на друге делове тела, иако се прво могу испробати други третмани као што су имунотерапија или циљани лекови . Ако је хемотерапија опција, лекови који се користе су углавном исти као и за меланом коже.[9]
Увеални (очни) меланом који се проширио изван ока може бити тежак за лечење, јер нажалост стандардни лекови за хемотерапију често нису од велике помоћи.
Последњих година, истраживачи су развили новије врсте лекова за лечење узнапредовалих меланома. Неколико од ових лекова се сада користи за лечење меланома коже, а неки од њих могу бити од помоћи и у лечењу увеалних меланома. Ови новији лекови углавном се користе у следеће две групе терапије:
Имунотерапија
Имунотерапија се заснива на лековима који стимулишу сопственог имунолошког система како би му помогли да препозна и ефикасније напада ћелије рака. Овом метода лечења постиже се повишење вредности ИгГ антитела, па се тиме спречава дегранулација мастоцита. Заснива се на примени растућих доза алергена како би се временом код болесника постигла клиничка и имунолошка толеранција.[10]
Циљана терапија
Циљана терапија се заснива на ппримене медикамента новије генерације који циљају делове ћелија меланома који их чине другачијима од нормалних ћелија. На пример, око половине свих меланома коже има промену (мутацију) у гену који се зове БРАФ , а неколико лекова који циљају ову промену гена сада је доступно за лечење ових карцинома. Ова мутација није уобичајена код увеалних меланома, али код болесника који имају ове ћелије рака, ови лекови би могли бити од помоћи.[11]
Проучавају се и лекови који циљају на друге промене гена.
Преживели од рака могу бити погођени бројним здравственим проблемима, али често је главна брига поновно суочавање са раком. Ако се рак врати након лечења, то се назива рецидив . Али неки преживели од рака могу касније развити нови, неповезани или други рак.[12]
Болесници који су имали рак ока могу добити било коју врсту другог рака (карцинома), али пошто је рак ока ретка врста рака, није урађено много студија у овој области. Доступне информације сугеришу да би лечени болесници од рака ока могли имати повећан ризик од следећих тумора:[12]
Редовне контроле
Након завршетка лечења рака ока, и даље неопходна повремена постеа лекару и ново тестирање да би се потражили знаци да се рак вратио. О свим новим симптома или проблемима болесник мора да одмах обевасти лекара јер они могу бити последица враћања рака ока, нежељених ефеката лечења или нове болести или рака.[12]
Мере за одржавање доброг здравља Да би себи помогли у одржавању доброг здравља, особе које су преживеле рак ока такође треба да:[12]
Регистрација оболелих
Регистровање оболелих у Националном регистру за рак обавеза је сваке установе и лекара који лече оболелог од рака ока. Регистар за рак омогућава праћење инциденције и морталитета од рака ока, одговарајући квалитет лечења, и указује на недостатке и могућности за унапређење. Једино уз све те чиниоце могуће је савремено и успешна превенција и лечење рака ока.[12]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.