Радничке новине
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Радничке новине су биле орган српског социјалистичког покрета у Краљевини Србији, што је довело до тога да касније постану и део комунистичког покрета у Краљевини Југославији. Одговорни уредник ових новина био је Драгољуб Миросављевић, у чијој су се штампарији у Београду штампале Радничке новине у периоду од 1897-1941 године.[1]
Ове новине су кренуле са излажењем 1897. године, у виду самосталне радничке штампе. Након оснивања Главног радничког савеза 1903. године и Српске социјалдемократске странке, Радничке новине су постале њихов главни орган. У току каснијих дешавања, постају орган Комунистичке партије Југославије, и биле су више пута забрањиване од стране режима Обреновића. Кренуле су поново са радом 1902. године, а њихов уредник је био Димитрије Туцовић. Оне су од 1903. до 1919. године излазиле као штампа Главног радничког савеза и Српске социјалдемократске странке, а током Првог светског рата су излазиле у Нишу, а пре тога у Београду.
Радничке новине су представљале левичарске опозиционе новине у Краљевини Србији. У њима су се такође први пут појавила на југословенском тлу два одломка из познатог Лењиновог документа Шта да се ради, крајем 1904. и почетком 1905. године. Излажење радничких новина је поново обустављено након окупације Србије у јулу 1915. године. Затим 1919. године након поновног уједињења, Радничке новине постају (од 97. броја) орган Социјалистичке радничке партије Југославије. Од 1920. године (од 154. броја) оне постају орган Комунистичке партије Југославије. Децембра 1920. године је забрањен рад Комунистичке партије Југославије, и онда су Радничке новине постале орган реформистичке Социјалистичке партије Југославије. Наставиле су са излажењем све до избијања Другог светског рата у Југославији априла 1941. године.[2]
У првој години излажења (1897) изашла су само 23 броја. Након тога уследио је прекид у излажењу до 1902. године.[3]
Уредник новина се мењао око 30 пута а главни уредници су били истакнути социјалисти, међу којима су били Васа Пелагић, Јован Скерлић, Живојин Балуџић и Драгиша Лапчевић. Међу уредницима су били и Петар Савић, Светолик Савић, Лука Павићевић, Милан Станојевић, Јордан Крстић, Недељко Станковић, Петар Максимовић, Сава Ковачевић, Светозар Ђорђевић, Светозар Марић, Душан Поповић, Димитрије Туцовић, Божидар Поповић и др. Чланови редакције били су Коста Новаковић, Милош Требињац, Филип Филиповић, Моша Пијаде и др.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
