From Wikipedia, the free encyclopedia
Радиохромни филм врста је филма који се саморазвија и који се обично користи за тестирање и карактеризацију радиографске опреме као што су ЦТ скенери и радиотерапијски каблови. Филм садржи премаз који мења боју када је изложена јонизујућем зрачењу, што омогућава да се карактерише ниво изложености и профил зрака.[1] За разлику од рендгенског филма, овај филм је неосетљив на видљиву светлост (што олакшава руковање) и није му потребан процес развијања па се резултати могу добити скоро тренутно.[2]
За медицинску дозиметрију гафхромски дозиметријски филм (...) је вероватно најшире коришћени комерцијални производ.[3] Неколико типова гафхромског филма се продаје са различитим својствима.[4] Један тип, МД-55, састоји се од слојева полиестерске подлоге са лепљеним слојевима активне емулзије (дебљине приближно 16 μм).[2] Активни слој се састоји од поликристалног, супституисаног диацетилена, а промена боје настаје услед „прогресивног додавања 1,4-транса као поликоњугације дуж лествице полимерних ланаца“.[4][5]
Активна компонента радиохромних филмова су диацетиленски мономери који полимеризују при зрачењу.[6] Полимеризација чини филмове све тамнијим са апсорбованом дозом. Промене у видљивом спектру апсорпције могу се мерити равним скенером. Вредности пиксела скенирања се конвертују у дозе помоћу софтвера за анализу радиохромског филма. Дакле, дозиметријски систем за дозиметрију радиохромног филма обично се састоји од радиохромних филмова, равног скенера и софтвера за анализу филма.[7]
Радиохромни филмови су у општој употреби од касних 1960-их, иако је њихов општи принцип познат још од 19. века.[3][8]
Радиохромски филмови имају много примена у радиологији и терапији зрачењем.
Радиохромски филмови се интензивно користе у радиологији и терапији зрачењем јер имају одличну просторну резолуцију, блиску еквивалентност воде,[9][10] и слабу енергетску зависност.[11][12][13][14][15][16] Штавише, могу се потопити у воду,[17] могу се сећи, не захтевају хемијску обраду и представљају ниску осетљивост на видљиву светлост.
Радиохромни филм може пружити информације високе просторне резолуције о дистрибуцији зрачења. У зависности од технике скенирања, може се постићи субмилиметарска резолуција.[4]
За разлику од многих других типова детектора зрачења, радиохромни филм се може користити за апсолутну дозиметрију где се информације о апсорбованој дози добијају директно.[3] Обично се скенира, на пример коришћењем стандардног скенера са равним лежиштем, да би се обезбедила тачна квантификација оптичке густине, а тиме и степена експозиције. Показало се да гафхромски филм даје мерења тачна до 2% у дозама од 0,2–100 Греја (Gy).[18]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.