![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Cepaea--puz.jpg/640px-Cepaea--puz.jpg&w=640&q=50)
Пужеви
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пужеви (лат. ) најбројнија су класа мекушаца са око 45.000 врста.[4] Постоји око 30.000 савремених врста, као и око 15.000 изумрлих. Фосилна историја групе је веома богата и дуга - најранији налази потичу из касног камбријума (ранокамбријски родови попут и више се не сматрају припадницима ове класе), а филогенију пужева карактерише интензивна адаптивна радијација.
Пужеви Временски распон: касна камбријум - данас | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Mollusca |
Класа: | Gastropoda Cuvier, 1795[1] |
Диверзитет | |
65.000—80.000 врста[2][3] |
Данас су пужеви присутни у скоро свим типовима станишта и екосистема (и воденим и сувоземним), и ако се овај податак узме у обзир могу се с пуним правом назвати најуспешнијом класом мекушаца. Морски пужеви (више од две трећине врста) су се прилагодили животу на свим типовима дна, а постоје и успешни пелагични облици, населили су слатке воде, док су и још неке мање групе населиле копно захваљујући анатомским адаптацијама.
Познати представници ове класе су :
- прилепак (),
- барски пуж (),
- виноградски пуж (),
- пужеви голаћи, који су без љуштуре – лимакс () и арион ().