![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Russian_Imperial_Family_1913.jpg/640px-Russian_Imperial_Family_1913.jpg&w=640&q=50)
Психологија групе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Психологија групе (групна динамика или динамика групе) проучава правилности промена понашања и доживљавања људи, како код појединаца, тако и код саме групе, у зависности од тога да ли су сами или у друштву макар само једне особе.[1] Групна динамика су афективне и емоционалне везе које се стварају између појединих чланова одређене групе и које значајно утичу како на психолошки живот појединаца, тако и на њихове друштвене односе у ужој и широј заједници. Најпознатији израз узајамне групне динамике који даје значајне резултате је тимски рад. За социјални рад је од посебног значаја анализа групне динамике група са асоцијалним тежњама, као и могућност разрешења њихових криза оснаживањем или укључивањем у нове групне облике.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Russian_Imperial_Family_1913.jpg/640px-Russian_Imperial_Family_1913.jpg)
Динамика групе су промене у структури и функционисању групе, као и активности, процеси и збивања који их условљавају и каналишу. У динамику групе убрајају се процеси и појаве као што су: групни притисак, формирање и мењање ставова, социјална интеракција и социјални конфликти унутар групе, групно одлучивање, руковођење, кооперација, такмичење, конформизам итд. Студије групне динамике су корисне у разумевању процеса одлучивања, вођења евиденције о ширењу болести у друштву, креирању ефективних терапијских техника, и у слеђењу појаве и популарности нових идеја и технологија.[2]
Група се у психологији дефинише као одређен скуп људи који ради на остваривању заједничких циљева и међусобно утичу једни на друге.[3]