Пружани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пружани (блр. ; рус. ) град у западном делу Републике Белорусије и административни центар Пружанског рејона Брестске области.
| Пружани | |
|---|---|
 Саборна црква Александра Невског из 1866. | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Брестска област |
| Рејон | Пружански рејон |
| Основан | први помен 1487. |
| Статус града | 1589. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 18.796 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 33′ 24″ С; 24° 27′ 52″ И |
| Временска зона | UTC+3 |
  Пружани Пружани на карти Белорусије | |
| Поштански број | 225133 |
| Позивни број | +375 1632 |
| Регистарска ознака | 1 |
Према процени из 2012. у граду је живело 18.796 становника.
Град Пружани лежи на месту где се река Муха и Ветски канал спајају и претварају у реку Мухавец (део басена реке Буг). Град је удаљен 89 км североисточно од административног центра области Бреста. Град пресеца магистрални друм Р85 на релацији Слоним—Ружани—Пружани— Високаје.
Насеље Пружани се први пут помиње 1433, вероватно као место на којем је локално становништво спасило неколико Пруса од неких крсташких витезова (па отуда и Прушани, односно Пружани). Само насеље је од 1487. познато под именом Добучин.
Добучин добија Магдебуршко право 1589, мења име у Пружани и постаје важним трговачким центром у ком су се одржавала и до 4 сајма годишње. Године 1563. имали су 1.250 становника, 278 домаћинстава и 7 улица. Град дуби Магдебуршко право 1776.
Пружани 1795. постају саставним делом Руске Империје и ту остају све до Ришког мира чијим одредбам, а је град враћен у састав Пољске 1921. године (остаје Пољски све до 1939). Саставни део Белоруске ССР постаје у септембру 1939. године.
Пре Другог светског рата, Јеврејска популација бројала је нешто више од 5.000 становника Пружана. Током рата Нацисти су све пружанске Јевреје сместили у гето у ком је до 1943. било преко 10.000 затвореника. За самао три дана, од 28. до 31. јануара 1943. у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау депортовани су сви затвореници (где су и ликвидирани).[1][2]
Према процени, у граду је 2012. живело 18.796 становника.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
