Пројектил
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пројектил (лат. ) је физичко тело или сложено средство намењено за гађање неког циља. Најчешће је саставни део метка и једини његов део који након испаљења остварује контакт са циљем. Пројектил у ширем смислу може бити и свако чврсто тело које се путем бацања или путем пуцња доводи у покрет, по путањи у којој је он препуштен само себи. Код ватрених оружја пројектил је, као и оружје за његово испаљење, измишљен да усмрти или изазове повређивање и све остале узгредне последице у живим бићима (животињама и људима)[1]. Првобитни пројектили који су били у виду куглица, кроз вишевековну историју развоја ватреног оружја мањао је, у циљу постизања најефикаснијег дејста, и свој облик и свој састав. Сви данашњи јединачни пројектили имају ваљкаст (цилиндрични) облик са заобљеним, куполастим или зашиљеним врхом.