Призма (геометријска фигура)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Призма је геометријски полиедар ограничен са две паралелне подударне основе (основа може бити било који многоугао) које су повезане паралелограмима (бочним странама). У зависности од многоугла у основи, призма може бити троугаона, четвороугаона, петоугаона итд. Сви попречни пресеци паралелни са основама су транслације основа. Призме су назване по својим основама, нпр. призма са петоугаоном основом назива се петоугаона призма. Призме су подкласа призматоида.
Скуп униформних n-гоналних призми | |
---|---|
Type | Униформна у смислу полуправилног полиедра |
Стране | 2 n-гонална регуларна полигона n квадрата |
Ивице | 3n |
Темена | 2n |
Конфигурација темена | 4.4.n |
Шлафлијев симбол | {n}×{} [1] t{2, n} |
Конвејова нотација | Pn |
Кокстеров дијаграм | |
Група симетрије | Dnh, [n,2], (*n22), ред 4n |
Група ротације | Dn, [n,2]+, (n22), ред 2n |
Дуални полиедар | Конвексна дуална-униформна n-гонална бипирамида |
Својства | конвексна, регуларна полигонска лица, темено-транзитивне, транслиране основе, стране ⊥ базе |
Мрежа | |
Као и многи основни геометријски термини, реч призма (од грчки πρίσμα (призма) са значењем „нешто тестерисано”) први пут је употребљена у Еуклидовим елементима. Еуклид је дефинисао термин у Књизи XI као „чврста фигура коју ограничавају две супротне, једнаке и паралелне равни, док су остале паралелограми“. Међутим, ова дефиниција је критикована јер није довољно конкретна у односу на природу основа, што је изазвало забуну међу каснијим писцима геометрије.[2][3]