Авала
планина / From Wikipedia, the free encyclopedia
Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда.[1] Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава.[1] Висока је 511 (врх Жрнов) и уздиже се око 200 изнад околног таласастог терена.[1] Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.
Авала | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Жрнов |
Ндм. висина | 511 m |
Координате | 44° 41′ 26″ С; 20° 30′ 51″ И |
Географија | |
Државе | Србија |
Група | Острвске планине |
Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 . Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]
На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековитих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.