Помана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Помана или у српском језику помен (<слов. pomĕnŭ, „даћа“, „парастос“), односно „гозба” за покојнике, је традиционални народни обред, којим источни Власи (Хомоље, Пореч, Кључ, Крајина, Црна Река) на „онај свет” покојнику шаљу храну и пиће. Овим обредним обичајем Власи заправо исказују бригу за своје покојнике, и помену сматрају једном од најсветијих дужности њихових потомака.
Помена је настала из народног веровања потомака покојника, који су сматрали, да на оном свету влада глад, жеђ, тама, хладноћа и оскудица у свему. Како би од тих пошасти заштитили покојнике живи су кроз поману желели да својим мртвима пошаље најнеопходније за њихов загробни живот (храна, пиће, светлост, штап за одбрану итд).[1]
У стара времена помана (односно „гозба” за покојника) првобитно се постављала на месту где је човек издахнуо, и пружала се у истом правцу у коме је он тада лежао. Сада се поставља тако да глава гледа kîtra rîsarit („ка истоку“), онако како покојник лежи у своме гробу.[2]
У ритуалном смислу помана се приређује тако да је у облику људског тела које лежи, лица окренутог ка истоку. Основни део помане је „глава“, која је окружена одређеним бројем колача — обредних хлебова са симболима који се зову zakuańe или trăbuĭeļe и без којих помана не може да „путује“ у загробни свет.
По неким веровањима Влаха помана се може приредити и за живе. Тада ову врсту помане нека особа приређује себи за живота.