Повлачење партизана у Санџак 1941.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Повлачење партизана у Санџак 1941. се збило након слома устанка у Србији у зиму 1941. године.
Повлачење партизана у Санџак | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата у Југославији | ||||||||||
| ||||||||||
Сукобљене стране | ||||||||||
Партизани | Српска државна стража, Југословенска војска у отаџбини | Муслиманска милиција |
Разбијени део партизанских снага из западне Србије повукао се у Санџак прихваћен од устаничких снага ове области, што је омогућило предах уморној групацији, реорганизацију јединица и анализу ситуације. На састанку Политбироа у Дренови, селу близу Пријепоља, 7. децембра 1941. године Тито је, под утиском тешког пораза у Србији, понудио своју оставку на положај врховног команданта, али она није прихваћена.[1]
Партизанске снаге после напуштања Србије суочиле су се са још два тешка пораза у децембру 1941. године. Црногорски партизански одред за операције у Санџаку доживео је тежак пораз у нападу на Пљевља, које су браниле јединице дивизије „Пустериа“. Ова операција однела је неколико стотина мртвих и рањених. Два србијанска батаљона (Београдски и Таковски), са комбинованим санџачко-моравички батаљоном, претрпели су такође неуспех у покушају да освоје Сјеницу.
Нова ослобођена територија у Санџаку, са центром у Новој Вароши, била је привремени центар партизанског штаба. Нововарошки део Санџака могао је да послужи за одмор и реорганизацију исцрпљених јединица, али не и као трајни стратешки полигон. Тито је са Врховним штабом краће време остао у Санџаку, а затим се са Првом пролетерском бригадом, формираном у Рудом, пребацио у источну Босну.[1]