Плака

Плака (грч. ) је старо историјско насеље Атине, груписано око северних и источних падина Акропоља, и обухвата лавиринтске улице и неокласичну архитектуру. Плака је изграђена на врху стамбених области древног града Атине. Познато је као „Комшилук богова“ због близине Акропоља и многих археолошких налазишта.^[1][2]

Плака Πλάκα
суседство
Типичне куће
Плака унутар Атине
Координате: 37° 58′ 20″ N 23° 43′ 50″ E
држава	Грчка
регион	Атика
град	Атина
Веб-сајт	www.cityofathens.gr

Име

Типична улица

Кровови кућа у традиционалном стилу у Плаки.

Име Плака није било у употреби све до после грчког рата за независност. Уместо тога, Атињани тог времена су то подручје називали различитим именима као што су Аликоку, Контито или Кандили, или називима локалних цркава.^[3] Име Плака постало је уобичајено у првим годинама владавине краља Отона. Порекло имена је неизвесно: претпоставља се да потиче од арваните Плиак Атена, што значи 'Стара Атина', од албанског плак 'стара',^[4][5][6][7] или од присуства плоча (грч. πλακα) која је некада означавала њену централну раскрсницу.^[8][9]

Локација

Плака се налази на североисточној падини Акропоља, између Синтагме и трга Монастираки. Улица Адрианоу (која иде северно и јужно) је највећа и најцентралнија улица у Плаки и дели је на две области: горњи ниво, - Ано Плака - који се налази одмах испод Акропоља и доњи ниво - Като Плака - који се налази између Синтагме и Монастиракија.

Историја

Плака је развијена углавном око рушевина античке Агоре у Атини у области која је била континуирано насељена од антике. Током година османске владавине, Плака је била позната као „турска четврт Атине“,^[10] и седиште турског војводе (гувернера). Током грчког рата за независност, Плаку, као и остатак Атине, њени становници су привремено напустили због тешких битака које су се одиграле 1826. Област је поново насељена током првих година владавине краља Отона. Плака је имала значајну заједницу Арванита до касног 19. века, што је навело неке да је називају Арванитском четврти Атине.^[11][12][13] У истом периоду насеље Анафиотика, са традиционалном кикладском архитектуром, изградили су досељеници са егејског острва Анафи.^[14]

Године 1884. пожар је изгорео велики део насеља, што је дало прилику археолозима да спроведу ископавања у Римској пијаци и Хадријановој библиотеци. Од 19. века континуирано се врше ископавања.

Модерно насеље

Плаку посећују стотине хиљада туриста током године,^[15] и под строгим је зонским и конзервационим прописима, као једино насеље у Атини где се налазе сви комунални системи (вода, струја, кабловска телевизија, телефон, интернет и канализација) под земљом у потпуно приступачном тунелу по мери.

Музеји у Плаки укључују:

• Музеј Акропоља
• Музеј Атинског универзитета
• Музеј Фрисира
• Јеврејски музеј Грчке^[16]
• Музеј грчке народне уметности, чији је анекс зграда Старог јавног купатила
• Музеј грчких народних музичких инструмената
• Музеј Павлоса и Александре Канелопулу

Галерија

• 
  Хорагијски споменик Лизикрату
• 
  Стари римски стубови
• 
  Позориште "Каролос Коун".
• 
  Музеј Атинског универзитета
• 
  Полигнотоу улица
• 
  Неокласичне куће
• 
  Детаљ зграде
• 
  Византијска црква Агиос Николаос Рагава
• 
  Вила Бенизелос
• 
  Типична продавница сувенира

Референце

1. City spaces - tourist places: urban tourism precincts By Bruce Hayllar, Tony Griffin, Deborah Edwards page 31 :” Plaka the neighborhood of the Gods...Located at the base of the hill of Acropolis Plaka is the oldest district in Athens.”
2. «Στης Πλάκας τις ανηφοριές...Tα ιδιαίτερα έθιμα, οι γραφικοί τύποι, οι παραδοσιακές ταβέρνες στη γειτονιά του κεφιού και της διασκέδασης» Tου Kώστα Xατζιώτη Ιστορικού, Κυριακή 23 Ιουνίου 1996 Καθημερινή :” Πλάκα η συνοικία των Θεών, όπως την αποκαλούσαν παλαιότερα την γειτονιά που απλώνεται γύρω από τον Ιερό βράχο της Ακρόπολις..”“Plaka, the “neighborhoud of the Gods” as it was called few years ago, the neighborhood that lies around the sacred rock of Acropolis”
3. Kostas Mpiri, Place names of Athens, 1946 :” Local Athenians, as we can see from the written evidence, didn't call the area as Plaka. All the source of Athenian historiography, which mention neighborhoods of the city, refer to this area with the names of Alikokou, Kontito, Kandili and with the Churches it included (Kωστα Μπιρη,Τοπωνυμικα των Αθηνων,1946 :”Οι γηγενείς Αθηναίοι δεν εσυνηθιζαν ,όπως φαίνεται από τα γραπτά μνημεία ,να την ονομάζουν έτσι. Οσες πηγές της Αθηναιογραφιας ,εως την εποχή του Όθωνος ,αναφέρουν συνοικίες της πόλεως ,ονομάζουν αυτήν την περιοχήν με τα ονόματα Αλικόκου,Κοντιτό,Κανδήλι,και με τις ενορίες που περιλάμβανε.”)
4. Facaros, Dana; Theodoru, Linda (2008). Peloponnese & Athens. Cadogan Guides. стр. 90. ISBN 978-1-86011-396-3. Приступљено 2010-06-03. :
5. Karidis, Dimitris N. (2014). Athens from 1456 to 1920 : the town under Ottoman rule and the 19th-century capital city. Archaeopress. Oxford. стр. 61. ISBN 1-78491-072-4. OCLC 976023576.
6. Athens. Singapore: Insight. 1993. стр. 141. ISBN 0395663067.
7. Summer, Amanda (2015). 100 Places in Greece Every Woman Should Go. Travelers' Tales. ISBN 1-60952-108-0. OCLC 942843258.
8. Rossiter, Stuart: Blue Guide Athens; 2nd ed. 1981, p. 100
9. Athens: a cultural and literary history By Michael Llewellyn Smith page 137 :”The Plaka proper was the small area near the monument of Lysicrates, marked apparently by a stone slab (plaka) at the junction of Tripodon, Adrianou and Kydathinaion streets.”
10. Ancient marbles to American shores: Classical archaeology in the United states. by Stephen L Dyson Chapter 5 The American school of Classical studies at Athens page 181 : “The Plaka, the picturesque Turkish quarter of Athens, had developed over the ruins of ancient Agorra”
11. Jebb, Sir Richard Claverhouse; Todd, Robert B. (2002). Collected Works of Richard Claverhouse Jebb. Continuum International. стр. 65. ISBN 1-85506-933-4. Приступљено 2010-06-03.
12. Poulton, Hugh; Taji-Farouki, Suha (1997). Muslim identity and the Balkan State. C Hurst & Co Publishers Ltd. стр. 142. ISBN 1-85065-276-7. Приступљено 2010-06-03.
13. Davies, Prebendary (July—December 1880). „Contemporary Books (Classical Literature)”. The Contemporary Review. 38: 853. Приступљено 2010-06-03. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
14. City spaces - tourist places: urban tourism precincts By Bruce Hayllar, Tony Griffin, Deborah Edwards page 32:” At its highest point, just under the Acropolis, Plaka contains a 19th century recreated island village settlement. The steep, charming, whitewashed structured of the Anafiotika (migrants from the island of Anafi built the small enclave). and intimate tavernas reflect the architecture of the Aegean.”
15. „Plaka Photo Guide”.
16. „Plaka”. athensglance.com.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Плака на Викимедијиној остави