From Wikipedia, the free encyclopedia
Пејџер је бежични телекомуникациони уређај који прима и приказује нумеричке или текстуалне поруке, или прима и најављује гласовне поруке. Једнострани пејџери могу само да приме поруке, док код двостраних пејџера може и да се одговори поруком користећи унутрашњи одашиљач.[1] Пејџери функционишу као део пејџиг система који укључује један или више фиксних трансмитера, као и броја пејџера који носе мобилни корисници.
Један од првих пејџинг сервиса је кренуо са радом 1950. године у Њујорку. Месечна претплата је била 12 долара, а пејџер је могао да прими поруку до 40 km од трансмитера. Систем је направила Ривсоунд компанија а оператор је био Телансверфоне.[2] Године 1960, Џон Франсис Мичел комбиновао је елементе Мотороле и аутомобилске радио технике да направи први транзисторски пејџер,[3][4][5]и од овог тренутка, пејџер технологија је наставила да напредује, а прихватање пејџера је почело да се шири до почетка деведесетих година. Међутим, средином деведесетих година, мобилна телефонија је постала јефтина и доступна. Данас, пејџери су доступни као специјализовани производи на пример у болницама или јавној безбедности,[6] и локацијама где је потребна висока поузданост.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.