![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Refugien_073_b.jpg/640px-Refugien_073_b.jpg&w=640&q=50)
Перформанс
From Wikipedia, the free encyclopedia
Перформанс (енг. представа, представљање, изведба) је једна форма акционе уметности настала шездесетих година 20. века, као посљедица повезивања боди арта, хепенинга, одређених схватања позоришта и ритуала примитивних цивилизација.[1] Перформанс се у уметности најчешће односи на догађај у којем једна група људи (перформер или перформери) изводе, тј. понашају се на одређени начин за другу групу људи — публику.[2] Понекад је граница између перформера и публике врло мутна, па се може рећи да је и публика са својим реакцијама саставни део перформанса. Перформанс се поставља против представе о уметности која је продајни, трајни објекат и подвлачи пролазност уметничког дела и критикује раздвојеност уметничког дела од уметника. У средишту пажње нису улоге као у позоришту или слике и објекти као у ликовној уметности већ акције, покрети и процеси. Перформанс уметници не дају ништа друго осим себе самог. Познат и као уметничка акција, годинама се развијао као сопствени жанр у коме се уметност представља уживо. Имао је важну и фундаменталну улогу у авангардној уметности 20. века.[3][4]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Refugien_073_b.jpg/640px-Refugien_073_b.jpg)
Укључује четири основна елемента: време, простор, тело и присуство уметника и однос између ствараоца и јавности. Акције, које се углавном развијају у уметничким галеријама и музејима, могу се одвијати на улици, у било ком окружењу или простору и у било ком временском периоду.[5] Његов циљ је да изазове реакцију, понекад уз подршку импровизације и осећаја за естетику. Теме су обично повезане са животним искуствима самих уметника, или потребом денунцијације или друштвене критике и са духом трансформације.[6]
Термини „уметност перформанса“ и „перформанс“ су постали широко коришћени 1970-их, иако историја перформанса у визуелним уметностима датира још од футуристичких продукција и кабареа из 1910-их.[7][2] Главни пионири перформанса су Кароли Шниман,[8] Марина Абрамовић,[9] Ана Мендиета,[10] Крис Берден,[11] Херман Нич, Јосер Беујс, Нам Џун Пајк, Ивес Клејн и Вито Акончи.[12] Неки од главних експонената у новије време су Танија Бругуера,[13] Абел Азкона,[14] Регина Хозе Галиндо, Техчинг Хсиех, Марта Минухин[15] и Петр Павленски. Дисциплина је повезана са хепенингом, флуксус покретом, боди артом и концептуалном уметношћу.[16]