![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Eruptingtoothwithlabels11-24-05.jpg/640px-Eruptingtoothwithlabels11-24-05.jpg&w=640&q=50)
Периодонцијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Периодонцијум (лат. ) је специјализовано везивно ткиво које окружује корен зуба и причвршћује га за фасцикуларну кост. Простор између кости и зуба се назива периодонтални простор (лат. ) и његова ширина износи 0,18-0,20 . Временом се овај простор смањује.[1] У њему се налазе ћелије, крвни и лимфни судови, нерви и Шарпејева влакна.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Eruptingtoothwithlabels11-24-05.jpg/640px-Eruptingtoothwithlabels11-24-05.jpg)
A: зуб
B: десни (гингива)
C: алвеоларна кост
D: периодонцијум
Шарпејева влакна су нееластична, таласаста, колагена влакна (тип I и тип III) која су разапета између зуба и алвеоле и која ограничавају покрете зуба у физиолошким границама. Она су груписана у снопове и поређана тако да се супротстављају силама притиска, вуче и торзије. Према правцу влакна се деле на хоризонтална, коса и радијална,[2] а постоји и подела на гингивалну и алвеоларну групу. У горњем делу алвеоле правац пружања колагених влакана је хоризонталан, а идући према врху корена постаје све више кос. Овакав распоред чини да веза између зуба и алвеоле буде истовремено чврста и еластична, тако да у току жвакања не може доћи до оштећења околних ткива.[3]
У периодонцијуму, између Шарпејевих влакана, се налази аморфни интерцелуларни матрикс кога сачињавају мукополисахариди и разне врсте ћелија: остеобласти, цементобласти, фибробласти, ћелије имунског система, ретке заостале епителне ћелије Хертвигове кошуљице (Маласезова епителна острвца) итд.[4]
Улога периодонцијума је да фиксира зуб за кост вилице, да амортизује дејство сила ослобођених током жвакања и говора, да спречи веће померање зуба у алвеоли ("еластична кочница") и потенцијално оштећење околних структура,[5] а он делује и на формирање и ресорпцију коштаног ткива.[6] Зуби човека и других сисара ипак нису чврсто срасли са алвеолама и могу умерено да се померају, што такође доприноси амортизацији.[7] У току тих покрета Шарпејева влакна се затежу и опуштају у зависности од правца деловања силе. Ово је веза типа гомофозе.[8]
Дентин зуба са цементим омотачем и алвеоларна кост са периодонцијумом чини потпорни систем, назван пародонцијум. Обољење овог система познато под именом парадентоза доводи до слабљења ове дентоосеалне везе и последичног испадања зуба и других проблема.[3]