Праве птице певачице

Праве птице певачице (лат. Passeri) су подред птица у оквиру реда птица певачица (). Праве птице певачице () су подред реда птица певачица са највећим бројем врста и један од два већа подреда овог реда,^[1] поред подреда крешталице () који претежно насељава Јужну Америку. Поред ова два постоји и трећи веома мали подред новозеландски царићи () са Новог Зеланда који садржи само две живуће врсте.^[2] Друго име које се понекад сматра научним или народним именом је Oscines, од латинског oscen, „птица певачица”. Passeriformes садржи око 5.000 врста које се налазе широм света, код којих је вокални орган обично развијен на такав начин да производи разнолику и разрађену песму птица.^[3][1]

Праве птице певачице Временски распон: рани еоцен - данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Славуј (Luscinia megarhynchos)
Песма (Spizella passerina)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Подред:	Passeri
Породице
Види одељак Породице

Постоји и трећа лоза ових птица, Acanthisitti са Новог Зеланда, од којих су данас живе само две врсте.^[4] Неки докази сугеришу да су птице певачице еволуирале пре 50 милиона година у делу Гондване који је касније постао Индија, Шри Ланка, Аустралија, Нови Зеланд, Нова Гвинеја и Антарктик, пре него што су се прошириле широм света.^[5][6]

Певање

Сложене песме су специфичност правих птица певачица и по њима се разликују од других птица, иако све птице имају неки облик оглашавања. Певањем праве птице певачице обавештавају друге птице о својој локацији, идентитету и сексуалним намерама. Сексуална селекција је заснована на ширини репертоара мужјака, што је већи мужјаков репертоар то више женки привлачи.^[7]

Друге птице се некад оглашавају када траже партнера или када штите територију, али су то обично једноставни и репетитивни звуци. Песме правих птица певачица су углавном људима пријатне, али неке породице као на пример вране () имају непријатан крештав звук.

Порекло

Верује се да су праве птице певачице () еволуирале пре око 50 милиона година на делу суперконтинента Гондвана, који се касније одвојио и поделио на континенте Аустралија и Антарктик и острва Нови Зеланд и Нова Гвинеја. Одатле су се касније прошириле по целом свету.^[5]

Породице

Сибли и Алквист су поделили птице певачице у два „парвордера“, Corvida и Passerida (стандардна таксономска пракса би их рангирала као инфраредове), распрострањене у Аустрало-Папуи и Евроазији.^[8] Међутим, касније молекуларне студије су показале да је овај третман донекле погрешан. Passerida је веома разнолика лоза, која обједињује преко једне трећине свих врста птица и укључује (2015.) 3.885 врста^[3]). Оне су подељене у три велике суперфамилије (иако не одговарају баш Сибли-Алквистовом аранжману), поред неких мањих лоза.

Насупрот томе, ССибли-Алквистова „Corvida” је филогенетски разред и артефакт фенетичке методологије. Највећи део „Corvida“ чини велика клада Corvides (812 врста од 2015. године^[3]), која је сестринска група Passerida. Преосталих 15 породица осцина (343 врсте у 2015. години^[3]) формирају серију сестринских група које се у основи гранају у кладу Corvoid - Passerid.^[9] Све ове групе, које формирају најмање шест узастопно гранајућих базалних клада, налазе се искључиво или претежно у Аустралазији. Аустралијски ендеми су такође истакнути међу базалним линијама у Corvoids и Passerids, што сугерише да птице певачице потичу и разишле су се у Аустралији.^[5]

Рибарице и птице лире, од којих постоји само две врсте, представљају најстарију лозу птица певачица на Земљи. Руфоносна шикарица, Atrichornis rufescens, у суштини је ограничена на подручје светске баштине у прашумама Гондване у Аустралији, које се јављају у деловима Квинсленда и Новог Јужног Велса. Сада се налази само на надморским висинама изнад 600 m (2.000 ft).^[10]

Породице које припадају подреду праве птице певачице ():

• Лирорепе
  ()^[11][12]
• Жбунарке
  ()^[13]
• Аустралијски пузићи
  ()^[14]
• Баштованке
  ()^[15][16][17]
• Рајски царићи
  ()
• Медарице
  ()
• Чекињарке
  ()
• Царићи провирљивци
  ()
• Трнокљунке
  ()
• Аустралијске брбљуше
  ()
• Тркуље
  ()
• Сатенске птице
  ()
• Дугокљунице и бобичарке
  ()
• Седлокљунке
  ()
• Хихи
  ()
• Шарене бобичарке
  ()
• Сврачколике мухарице
  ()
• Шлемашице
  ()
• Жбуносврачци
  ()
• Ванге
  ()
• Борнеанске чекињарке
  ()
• Аустралијске свраке
  ()
• Јоре
  ()
• Сврачколике кукавице
  ()
• Аустралијски бргљези
  ()
• Аустралијски сврачколики дроздови
  ()
• Сврачци
  ()
• Зеленке / виреони
  ()
• Вуге
  ()
• Дронгови
  ()
• Лепезорепке
  ()
• Рајске мухарице
  ()
• Вране
  ()
• Аустралијске блатарке
  ()
• Мелампите
  ()
• Плавокапи ифрит
  ()
• Рајске птице
  ()
• Аустралијски царићи
  ()
• Ћелаве свраке
  ()
• Скакачице
  ()
• Петлованске брбљуше
  ()
• Свилорепе
  ()
• Будоарке
  ()
• Хипоколијуси
  ()
• Палмине чаврљинке
  ()
• Хавајске нектарке
  () †
• Америчке мухарице
  ()
• Сенице
  ()
• Беле сенице
  ()
• Никатори
  ()
• Бркате сенице
  ()
• Шеве
  ()
• Булбули
  ()
• Ласте
  ()
• Краткокрилке
  ()
• Афричке грмуше
  ()
• Цвркутићи
  ()
• Дугорепе сенице
  ()
• Звиждаци
  ()
• Трстењаци
  ()
• Цврчићи
  ()
• Донакобијуси
  ()
• Мадагаскарске грмуше
  ()
• Шивачице
  ()
• Брбљивци
  ()
• Земне брбљуше
  ()
• Смејући дроздови
  ()
• Грмуше
  ()
• Белооке
  ()
• Шећерне птице
  ()
• Плавоптице
  ()
• Краљићи
  ()
• Хилиоте
  ()
• Царићи
  ()
• Комарице
  ()
• Бргљези
  ()
• Пузгавци
  ()
• Пузићи
  ()
• Птице ругалице
  ()
• Чворци
  ()
• Кљувачи
  ()
• Дроздови
  ()
• Мухарице Старог света
  ()
• Воденкосови
  ()
• Лишћарице
  ()
• Цвећарке
  ()
• Сунчане птице
  ()
• Врапци
  ()
• Плетиље / Ткаље
  ()
• Воскокљуне зебе
  ()
• Удовице
  ()
• Маслињарке
  ()
• Попићи
  ()
• Плиске и трептељке
  ()
• Пржевалскијеве зебе
  ()
• Зебе
  ()
• Америчке грмуше
  ()
• Америчке вуге
  ()
• Бананарке
  ()
• Стрнадице
  ()
• Танаџери
  ()
• Кардинали
  ()

Референце

1. Edwards, Scott V. and John Harshman. 2013. Passeriformes. Perching Birds, Passerine Birds. Version 06 February 2013 (under construction). http://tolweb.org/Passeriformes/15868/2013.02.06 Архивирано 2022-10-31 на сајту in The Tree of Life Web Project.
2. Barker, F. K.; Cibois, A.; Schikler, P. A.; Feinstein, J.; Cracraft, J. (2004).
3. IOC World Bird List 5.1. doi:10.14344/IOC.ML.5.1.
4. Barker, F. K; Cibois, A; Schikler, P; Feinstein, J; Cracraft, J (2004). „Phylogeny and diversification of the largest avian radiation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 101 (30): 11040—5. Bibcode:2004PNAS..10111040B. JSTOR 3372849. PMC 503738 . PMID 15263073. doi:10.1073/pnas.0401892101 .
5. Low, T. (2014), Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World, Tyre: Penguin Australia
6. Reilly, John (2018). The Ascent of Birds. Pelagic Publishing. стр. 182. ISBN 978-1-78427-203-6.
7. Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008).
8. Selvatti, A.P. et al. (2015) A Paleogene origin for crown passerines and the diversification of the Oscines in the New World. Molecular Phylogenetics and Evolution, 88:1-15.
9. Harshman, John. (2006). Oscines. Songbirds. Version 31 July 2006 (under construction). http://tolweb.org/Oscines/29222/2006.07.31 Архивирано 2020-09-19 на сајту in The Tree of Life Web Project, http://tolweb.org/
10. Chris Cooney, "How songbirds island-hopped their way from Australia to colonise the world", The Conversation, August 31, 2016.
11. Lill, Alan (2004), „Family Menuridae (Lyrebirds)”, Ур.: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Christie, David, Handbook of the Birds of the World. Volume 9, Cotingas to Pipits and Wagtails, Barcelona: Lynx Edicions, стр. 484–495, ISBN 84-87334-69-5
12. Christidis, L.; Norman, J.A. (1996). „Molecular Perspectives on the Phylogenetic Affinities of Lyrebirds (Menuridae) and Treecreepers (Climacteridae)”. Australian Journal of Zoology. CSIRO Publishing. 44 (3): 215—222. doi:10.1071/zo9960215.
13. Smith. G.T. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 170. ISBN 1-85391-186-0.
14. Noske, R. & Bonan, A. (2017). Australasian Treecreepers (Climacteridae). In: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. (eds.). Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions, Barcelona. (retrieved from http://www.hbw.com/node/52339 on 4 April 2017).
15. Borgia, Gerald (јун 1986). „Sexual Selection in Bowerbirds”. Scientific American. 254 (6): 92—101. JSTOR 24975977. doi:10.1038/scientificamerican0686-92.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
16. „Problem Wildlife”. Dse.vic.gov.au. 2013-02-27. Архивирано из оригинала 2013-04-28. г. Приступљено 2013-03-27.
17. „Spotted Bowerbird” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2014-02-17. г. Приступљено 2013-03-27.

Литература

• Barker, F. K. Cibois, A. Schikler, P. A. Feinstein, J. & Cracraft, J. (2004). Phylogeny and diversification of the largest avian radiation. PNAS 101(30): 11040-11045.
• Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008). Female mate choice and songbird song repertoires. The Association for the Study of Animal Behavior 77: 13-22.
• Low, T. (2014), "Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World", Tyre: Penguin Australia.
• Del Hoyo, J.; Elliot, A. & Christie D. (editors). (2007). Handbook of the Birds of the World. Volume 12: Picathartes to Tits and Chickadees. Lynx Edicions. 978-84-96553-42-2
• Noske, N.A. (1991). "A Demographic Comparison of Cooperatively Breeding and Noncooperative Treecreepers (Climacteridae)". Emu 91 (2) 73 - 86
• Sibley, C.G.; Schodde, R. & J.E. Ahlquist (1984) "The relationship of the Australo-Papuan Treecreepers Climacteridae as indicated by DNA-DNA hybridization". Emu 84 (4): 236 - 241
• Christidis, L.; Norman, J.; Scott, I. & M Westerman (1996) "Molecular Perspectives on the Phylogenetic Affinities of Lyrebirds (Menuridae) and Treecreepers (Climacteridae)". Australian Journal of Zoology 44 (3) 215 - 222
• Sam, Katerina; Koane, Bonny (2013). „New avian records along the elevational gradient of Mt. Wilhelm, Papua New Guinea”. Bulletin of the British Ornithologists' Club (на језику: енглески). 134 (2): 116—133.
• Walters, Jeffrey R; Ford, Hugh A; Cooper, Caren B (август 1999). „The ecological basis of sensitivity of brown treecreepers to habitat fragmentation: a preliminary assessment”. Biological Conservation. 90 (1): 13—20. doi:10.1016/S0006-3207(99)00016-6.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе