објекат и непокретно културно добро у Јужнобачком управном округу, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Пастеров завод у Новом Саду, Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, Нови Сад је национална референтна установа за беснило у Републици Србији, која се бави дијагностиком беснила код људи и животиња, праћењем, контролом мера превенције и превенцијом беснила код људи и животиња. Основан је 1921. године.[1]
Назив | |
---|---|
Основан | |
Земља | |
Директор | |
Седиште | |
Адреса | |
Сајт | www.pasterovzavod.rs |
У оквиру обавезе праћења кретања епидемиолошких и епизотиолошких података о беснилу на простору Републике Србије, Пастеров завод у Новом Саду је укључен у међународну информатичку мрежу података о беснилу - РАБНЕТ, под надзором СЗО.[2]
Само 12 година после париског, основан је први Пастеров завод у Србији и на Балкану, 1900. у Нишу. Његов допринос превентивној медицини Србије био је огроман, у првом реду у производњи вакцина против великих богиња и беснила.[1]
Након завршетка Првог светског рата у ослобођеној Србији и ратом опустошеном Пастеровом заводу у Нишу обновљен је научни рад 1919. захваљујући његовом новом управнику Герасиму Аливизатосу, Грку који је дошао да помогне српском народу. Аливизатос је аутор тзв. мешовите методе у профилакси беснила, у којој је комбиновао методу дилуције живе вакцине са концентрованијом вакцином третираном етром.[3]
Са настанком Краљевини СХС указала се потреба за формирањем нових Пастерових завода у новооснованој држави и тако и у Новом Саду 1921. настаје Пастеров завод, прва установа те врсте у Војводини. После 1928. новосадски завод преузео је примат од нишког Пастеровог Завод и у целој Краљевини СХС постао је једини активан Пастеров завод и централна антирабична установа све до данашњих дана.[3]
Оснивач и први директор Пастеровог завод у Новом Саду био је др Адолф Хемпт, чија се вакцина против беснила користила у већини европских земаља, све до средине осамдесетих година 20. века, а и данас се под другим називом користи у Јужној Америци.[4]
У Пастеровом заводу у Новом Саду је њен директор др Хемпт 1925. произвео мртву вакцину против беснила од нервног ткива инфицираних кунића, а касније јагањаца, третираног етром и фенолом, поставио електричне уређаје за млевење мозгова за вакцину, штампање етикета на стакленим ампулама, пуњење ампула, и за затаљивање ампула, тако да је у Новом Саду развио индустријску производњу вакцине за целу Краљевини СХС, а касније и за извоз. Хемптову вакцину прихватиле су многе европске државе, Немачка, Аустрија, Чехословачка, Мађарска, Румунија и Бугарска. Производња Хемптове вакцине у Новом Саду трајала је до 1983, а на пример у Мађарској до 1989.[5]
На основу Закона о здравственој заштити, Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине је 2006. донело Одлуку о оснивању Завода за антирабичну заштиту - Пастеровог завода (као наследника Пастеровог завода у Новом Саду основаног 1921) и у одлуци навело;[3]
Пастеров завод у Новом Саду у свом саставу има следеће службе и одсеке;
У антирабичну амбуланту Пастеровог завода пацијенте озлеђене од животиња (паса, мачака, лисица и других сисара) упућује изабрани лекар. У амбуланти Пастеровог завода, након примарне обраде ране, узима се анамнеза и на основу исказа, клиничког прегледа, који лекар интегрише са подацима активног и пасивног надзора епизоотије беснила на територији Републике Србије, процењује се ризик и одлучује о вакцинацији против беснила. У антирабичну амбуланту Пастеровог завода се јављају и пацијенти код којих је започета вакцинација против беснила у иностранству, ради наставка вакцинације, као и ради контроле успешности вакцинације.
У Амбуланти за лајмску борелиозу Пастеровог завода обједињеним приступом врши се комплетан клинички преглед пацијента, дијагностичке процедуре, уклањање крпеља са пацијената, као и анализе на самом крпељу, по схеми коју примењују референтни центри за Лајмску борелиозу широм света.
Пастеров завод Нови Сад представља јединствену установу у којој мултидисциплинарни тим стручњака остварује здравствену заштиту по принципу „Једно Здравље“ (One Health) у циљу заштите од Лајмске борелиозе и других болести које преносе крпељи.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.