![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Pasteurized_milk_-Japan.jpg/640px-Pasteurized_milk_-Japan.jpg&w=640&q=50)
Пастеризација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пастеризација је поступак конзервисања намирница температурама испод 100°C. Назван је по славном француском хемичару Лују Пастеру који је први применио ову методу на вину. Сврха поступка је убијање свих вегетативних облика микроорганизама - узрочника болести и кварења производа.[1][2][3][4]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Pasteurized_milk_-Japan.jpg/640px-Pasteurized_milk_-Japan.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ee/Give_The_Bottle-Fed_Baby_a_Chance_For_It%27s_Life_poster.jpg/320px-Give_The_Bottle-Fed_Baby_a_Chance_For_It%27s_Life_poster.jpg)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f6/Tableau_Louis_Pasteur.jpg/320px-Tableau_Louis_Pasteur.jpg)
Процес је добио име по француском микробиологу Лују Пастеру, чија су истраживања 1860-их показала да би термичка обрада деактивирала нежељене микроорганизме у вину.[4][5] Ензими кварења се такође инактивирају током пастеризације. Данас се пастеризација широко користи у млечној индустрији и другим индустријама за прераду хране како би се постигло очување хране и безбедност хране.[5]
До 1999. године већина течних производа је термички обрађена у континуираном систему где се топлота може применити помоћу плочастог измењивача топлоте или директном или индиректном употребом топле воде и паре. Због благог загрејавања долази до мањих промена у нутритивном квалитету и сензорним карактеристикама третираних намирница.[6] Паскализација или обрада под високим притиском (HPP) и пулсно електрично поље (PEF) су нетермички процеси који се такође користе за пастеризацију хране.[3]