Париски топ

Париски топ ( ) је име коришћено за тип немачких далекометних опсадних топова, од којих је неколико коришћено за бомбардовање Париза током Првог светског рата. Ови топови су били у употреби од марта до августа 1918. Када су први пут употребљени, парижани су мислили да се ради о бомбардовању из високолетећих цепелина, јер се није чуо ни звук авиона нити топа. Ови топови су били највећа артиљеријска оруђа коришћена у Првом светском рату када се посматра дужина цеви, и квалификују се под (касније насталу) формалну дефиницију великокалибарске артиљерије. Такође су били познати под именом „” („топ цара Вилхелма”), а често су мешани са Дебелом Бертом, немачком хаубицом коришћеном против белгијских утврђења током опсаде Лијежа 1914; заиста, Французи су их звали и по овом имену.^{[нап 1][2]} Ови топови су такође мешани са мањим топовима „” (Дугачки Макс), од којих су изведени; иако је чувена породица Круп производила све ове топове, сва сличност се ту прекидала.

Париски топ
Немачки париски топ, такође познат као топ цара Вилхелма, је био највећи топ Првог светског рата. 1918. париски топови су бомбардовали Париз са удаљености од 120 километара.
Тип	супертешки пољски топ
Место порекла	Немачко царство
Употреба
Корисници	Немачко царство
Ратови	Први светски рат
Производња
Дизајнер	Фриц Раузенбергер
Произвођач	Круп
Спецификације
Тежина	256 тона
Дужина	34m[1]‍:84
Калибар	211 mm, касније прерађен на 238 mm
Breech	хоризонтални клизећи блок
Елевација	55 степени
Почетна брзина	1.640m/s
Максимални домет	130km

Као војно оружје, париски топови нису били велики успех: пуњење је било мало, цеви су морале често да се замењују а прецизност топа је била довољно добра само за мете величине града. Немачки циљ је био изградња психолошког оружја које би нарушило морал Парижана, а не уништење самог града.

Види још

• Круп К5, 283 , немачки топ из Другог светског рата са дометом од 64 километра.

Напомене

1. За пример коришћења имена „Дебела Берта” за овај топ за време рата види „Paris again Shelled by Long-Range Gun” (PDF). The New York Times. 6. 8. 1918. стр. 3. Приступљено 2011-12-03.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Референце

1. Bull, Gerald V.; Murphy, Charles H. (1988). Paris Kanonen: The Paris Guns (Wilhelmgeschutze) and Project HARP. Herford: E. S. Mittler. ISBN 3-8132-0304-2.
2. Ley, Willy (децембар 1961). „Dragons and Hot-Air Balloons”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. стр. 79—89.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Библиографија

• Ford, Roger (2000). Germany's Secret Weapons in World War II. Zenith Imprint. ISBN 0760308470.
• Henry W. Miller, Railway Artillery: A Report on the Characteristics, Scope of Utility, etc. of Railway Artillery, United States Government Printing Office, 1921
• Henry W. Miller, The Paris Gun: The Bombardment of Paris by the German Long Range Guns and the Great German Offensive of 1918, Jonathan Cape, Harrison Smith, New York, 1930
• Bull, Gerald V.; Murphy, Charles H. (1988). Paris Kanonen: The Paris Guns (Wilhelmgeschutze) and Project HARP. Herford: E. S. Mittler. ISBN 3-8132-0304-2.
• Ian V. Hogg, The Guns 1914 -18, Ballantine Books, New York, 1971
• Webster, Paul (1994). Antoine De Saint-Exupery: The Life and Death of the Little Prince. London: Macmillan. ISBN 978-0333617021.

Спољашње везе

• The Paris Gun in the First World War.com Encyclopedia
• Paris Gun at S. Berliner, III's ORDNANCE Superguns
• Une page sur le canon de Paris