старогрчки филозоф From Wikipedia, the free encyclopedia
Панаетије са Родоса или Панетије Стоик (стгрч. Παναιτιος; 185. п. н. е., Линдос, Родос - у. 110/109. п. н. е., Атина, античка Грчка) био је старогрчки филозоф, најпознатији као оснивач „средње“ Стое.[1]
Панетије Стоик | |
---|---|
Датум рођења | 185. п. н. е. |
Место рођења | Линдос, Родос, |
Датум смрти | 110/109. п. н. е., |
Место смрти | Атина, античка Грчка, |
Школа филозофије | Стоицизам |
Рођен је око 185. п. н. е. у старој и утицајној породици у граду Линдосу на острву Родос. Студирао је у Пергамону код Кратеса, а затим у Атини, где је слушао предавања Диогена Вавилонског и Антипатра[2].
На позив Сципиона стигао је у Рим да учествује у књижевно-филозофском кругу. Панаетије је покушао да уведе грчку културу и образовање у Рим и постао је оснивач римског стоицизма; Није без Панаетијевог утицаја настао круг вредности, који је Цицерон касније изразио у концепту хуманитас[3].
После Сципионове смрти живео је углавном у Атини, где је 129. п. н. е. био на челу стоичке школе и почаствован атинским држављанством. Најпознатији ученици Панаетија били су Хекатон са Родоса и Посидоније.
Сачувано је неколико фрагмената Панаетијевих списа, углавном у Цицероновим расправама[4]. Расправе „О правом” (старогрчки περι του καθηκοντος), „О провиђењу”, „О школама”, „О Сократу”, „О самозадовољству”, „Посланица Туберону” познате су по својим насловима.
Панаетије је први велики реформатор стоицизма, који је значајно изменио неке одредбе школске доктрине, чијим је извором богаћења сматрао платонизам. Такође је показао велико интересовање за Аристотела и перипатетике.
Панетијева филозофска интересовања су првенствено психолошка и етичка. Основи етике изложени су у расправи „О исправном“, коју је Цицерон нашироко користио у свом истоименом есеју. Крајњи циљ је живети према „природним импулсима“, који укључују разумевање света, комуникацију са другим људима, уздизање сопствене душе и уређење живота. Све што природа тражи од човека је разумно и стога лепо[5].
Панаетије је препознао главне врлине: мудрост, правду, умереност и храброст, али је ова друга била повезана са храброшћу (виртус) и општом побожношћу (пиетас), верношћу (фидес), озбиљношћу, чврстином[6].
У области космогоније, Панаетиус је довео у питање многе концепте које су раније развили стоици, укључујући доктрину о периодичној глобалној ватри. Био је противник астрологије, за разлику од свог ученика Посидонија, који је развио њену филозофску основу на основу стоичке доктрине[7].
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.