Пад Цариграда (1453)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пад Цариграда, познато и као пад Константинопоља (грч. , осм. тур. , тур. ) или освајање Истанбула (тур. ), опсада је пријестонице Источног римског царства Цариграда (Константинопоља), коју је спроводила војска османског султана Мехмеда II од 6. априла до 29. маја 1453. године. Пад Цариграда означио је уништење Источног римског царства, које је познато и као Византија.
Пад Цариграда | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Дио Византијско-османских ратова | |||||||
Пад Цариграда, дјело непознатог млетачког умјетника с краја 15. и почетка 16. вијека. Видљиви су османски, а такође и ђеновски, млетачки, критски и византијски бродови. Османске заставе се вијоре над Златном капијом и Керкопортом, док се облаци дима дижу изнад града. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Османски султанат | Источно римско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Мехмед II |
Константин Палеолог † Лука Нотарас Ђовани Ђустинијани (ПОР) Орхан Челеби | ||||||
Јачина | |||||||
80.000 војника, 6 трирема, 10 бирема, 15 веслачких галија, око 75 фуста и 20 парандарија | 7000—8000 војника, 26 бродова | ||||||
Жртве и губици | |||||||
непознато | цио гарнизон |
Византија је 1453. сведена територијално на Пелопонез, неколико острва у Егејском и Мраморном мору и предграђе Цариграда и више није могла да издржи растућу моћ Османског султаната. Од Бајазита I, османски султани су више пута опсједали и блокирали Цариград (1393—1394, 1394—1402, 1411. и 1422). Нису успјели да заузму град, али су стекли контролу над већим дијелом Балкана. Посљедња опсада почела је у априлу 1453. године. Упркос бројним апелима Ромеја[lower-alpha 1] према Западу, само је мали италијански контингент стигао у помоћ цару Константину. Заједно са 5.000 Ромеја, укупан број бранилаца Цариграда достигао је 7 или 8 хиљада војника. Османска војска их је знатно надмашила: Мехмед II је имао око 70 хиљада војника и преко 120 бродова. Послије двомјесечног отпора, Цариград је пао 29. маја 1453. године. Посљедњи византијски цар, Константин XI је погинуо у борби. Мехмед II је ушао у освојени и опљачкани град, а у знак сјећања на заузимање добио је надимак Фатих (од арап. — „освајач”), а Цариград је учинио новом пријестоницом своје државе. Побједа је Османлијама обезбједила превласт у источном Средоземљу. Град је остао пријестоница Османског царства до његовог распада 1923. године.
Пад Цариграда је дубоко утицао на цио свијет, нарочито на западу Европу. Падом Цариграда, „другог Рима”, настао је концепт континуитета — Трећи Рим. Многи историчари, укључујући Жула Мишлеа, вјеровали су да пад Цариграда представља крај средњег вијека и почетак ренесансе. Међутим, ово гледиште све више оспоравају савремени историчари, који на пад Цариграда гледају само као на крај Римског царства.