From Wikipedia, the free encyclopedia
ППС-43 (рус. ) је совјетски и руски Аутомат у калибру 7.62x25mm, из периода Другог светског рата, који је конструисао Алексеј Судајев током опсаде Лењинграда.[1] Овај аутомат одликују поузданост и једноставност конструкције што га чини јефтиним за производњу. Према мишљењу многих, ППС-43 је један од најбољих аутомата Другог светског рата.[2] Уведен је у наоружање Црвене армије као замена за Шпагин ППш-41.[3]
ППС-43 | |
---|---|
Врста | Аутомат |
Порекло | Совјетски Савез |
Употреба | |
Употреба у | СССР и сателити |
Бојно деловање | Други светски рат |
Производња | |
Произвођач | Ижевск |
Произведено | ~2 million (СССР) комада |
Спецификације | |
Маса | 3.04 |
Дужина | 820 |
Дужина цеви | 243 |
Калибар | 7.62x25 |
Начин дејства | јединачно, рафално |
Брзина паљбе | до 600-700 мет/мин |
Брзина зрна | 500 |
Макс. еф. домет | 200 |
Магацин | 35 метака |
Нишан | механички |
Аутомат ППС је настао због потреба Црвене армије за новим компактним аутоматом по угледу на немачки MP 40. Захтев је био да нови аутомат користи исту муницију као и претходни Шпагин ППш-41, те да буде једноставне конструкције како би га војници могли користити без посебне обуке.[4]
Алексеј Судајев је добио наређење од државне комисије за наоружање да се припреми за масовну производњу аутомата који је конструисао поручник И.К. Безручко-Висоцки са Дзержинске артиљеријске академије. Безручко-Висоцки је конструисао два прототипа аутомата, други је послужио као основа за Судајеву конструкцију.[5]
Током развоја је био приоритет поједноставити производњу како би јединице на фронту у што краћем року добиле већи број аутомата. Тако су многи делови аутомата произведени од пресованог лима. Време производње је значајно смањено, са 7.3 часова, колико је потребно за производњу ППш-41 на свега 2.7h по комаду. Такође је смањена употреба сировина и било је потребно мање радника за склапање новог аутомата, а најзначајније од свега, совјетске фабрике су сада за своју војску могле произвести и до 350.000 нових аутомата месечно уместо дотадашњих 135.000.
Прототипови су тестирани између 26. априла и 12. маја 1942. Извештај надлежне комисије је био веома позитиван, али су предлагали неке мање измене како би се ојачала структура аутомата. Шпагин је до краја јула довршио свој аутомат ППш-2, који је тестиран против Судајевог ППС-а али се показао лошије у свим аспектима као што прецизност,поузданост и компактност. То је заправо било веће такмичење на којем је тестирано 20 конструкција. Већ 28. јула , маршал Николај Јаковљев и његов помоћник Иван Новиков су представили Судајев аутомат државном одбрамбеном комитету како би га одобрили.[6]
Судајев аутомат је прихваћен као ППс-42. Производња је децембра 1942. поверена Сестрорецкој фабрици наоружања у Лењинграду. Овај аутомат се у мањем обиму производио током опсаде Лењинграда али масовнија производња није почела до почетка 1943. до када је произведено свега 46.572 комада ППс-42, пре него што су замењени побољшаном верзијом- ППс-43. Први аутомати из серије су приказани Андреју Жданову и Леониду Говорову. Већина аутомата из прве серије су предати на употребу војницима на Лењинградском фронту.[7]
Због великих инвестиција које су уложене у производњу Шпагиновог ППш-41 који се производио у преко милион примерака годишње , дошло се до закључка да неће бити економично у потпуности укинути његову производњу и заменити је новим ППс-43. До краја рата је произведено око два милиона примерака, a производња у СССР-у је завршена 1946. јер је Црвена армија већ располагала огромним бројем аутомата.[8]
Алексеј Судајев је последње две године рата експериментисао са различитим верзијама свог аутомата које су укључивале мање спољашње измене као и уградња дрвеног фиксираног кундака и преклапајућег бајонета.
ППс-43 је остао у служби Црвене армије све до средине 1950-их. Последње јединоце које су га користиле биле су посаде оклопне технике и морнаричка пешадија.
Бројне земље које су се нашле у источном блоку су такође производиле ППс-43, укључујући и НР Кину која је своју верзију користила током Корејског рата.
Суседна Финска је прекопирала ППс-43 и производила га као KP m/44 али у калибру 9x19mm. Исто је учинила и Франкова Шпанија у којој је фабрика у Овиједу производила аутомат по угледу на финску верзију.[9]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.