Офталмични живац
From Wikipedia, the free encyclopedia
Офталмични живац (лат. ) је једна од три завршне гране тригеминалног нерва. Он учествује у инервацији коже чела и горњег очног капка, слузокоже предњег и горњег дела носне дупље, вежњаче, фиброзног и судовног омотача ока и делова тврде мождане опне. Осим ових сензитивних влакана, на путу ка цилијарном ганглиону у његов састав улазе и симпатичка нервна влакна.[1][2]
Живац полази од предње-доње ивице тригеминалног ганглиона и простире се унапред и навише кроз спољашњи зид кавернозног синуса. У његовој непосредној близини у том тренутку се налазе трохлеарни и горњовилични нерв и унутрашња каротидна артерија. Након изласка из овог синуса, офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у очну дупљу где даје своје завршне гране: сузни, чеони и назоцилијарни живац.[3]