![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/Alienation.jpg/640px-Alienation.jpg&w=640&q=50)
Отуђење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Отуђење или алијенација (лат. alienatio, нем. entfremdung) је кључни појам у филозофији Хегела, Фојербаха, Карла Маркса, и каснијих филозофа идеалистичке и марксистичке традиције. Оно означава стање човека у којем његова дела, производи или идеје постају супротстављена моћ која га потчињава, њему страна и независна од његове делатности и егзистенције.[1][2]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/Alienation.jpg/640px-Alienation.jpg)
У најширем смислу, отуђење је нешто одвојено од или страно нечем другом.[3] У филозофији се говори о отуђењу човека од његове сопствене природе и од друштва. Такође, мисао може бити отуђена од стварности уколико је неадекватно одражава, а радник отуђен од резултата свог рада уколико они постају роба.[3]