Осмотски притисак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Осмотски притисак је хидростатски притисак потребан да би се спречио помак воде изазван осмоларним градијентом: што је већа разлика у осмоларности, већи је и осмотски притисак.
Осмотски притисак је притисак раствора на полупропусну мембрану како би се спречило да вода тече унутра кроз мембрану. Тоничност је мера овог притиска. Ако је концентрација растворених супстанци на обе стране мембране једнака, тада нема тенденције кретања воде преко мембране и нема осмотског притиска. Решења су међусобно изотонична. Обично је на једној страни мембране већа концентрација растворених супстанци од друге.[1][2]
Раствор који садржи више растворених супстанци него жива ћелија дефинише се као хипертонични; ако се ћелија налази у хипертоничном раствору вода ће излазити из ћелије у околину и ћелија ће се смањити. Хипотонични раствор има мању концентрацију растворених супстанци него ћелија, па ћелија у хипотоничном окружењу набубри, а понекад се чак и распадне од прекомерног бубрења.