Оснивач Ал Каиде From Wikipedia, the free encyclopedia
Усама бин Мухамед бин Авад бин Ладин (10. март 1957 — 2. мај 2011; арап. ), познатији као Осама бин Ладен, био је саудијски мултимилионер (члан веома богате породице Бин Ладен) и вођа Ал каиде, милитантне исламистичке организације која је извела више терористичких напада широм света.[5] ФБИ га је 1999. поставио међу десет најтраженијих осумњичених због његове умешаности у нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године. Бин Ладена су ликвидирале америчке снаге у мају 2011. године, код Аботабада.[6][7]
Осама бин Ладен | |
---|---|
Служба | Ал Каида[1][2][3][4] |
Учешће у ратовима | Совјетско-авганистански рат Рат против тероризма • Рат у Авганистану Рат у северозападном Пакистану |
Мало тога се зна на Западу о његовом животу. Наследио је животни успех од свога оца, који је поседовао грађевинску компанију, која је просперисала кроз блиске везе са саудијском краљевском породицом.
Бин Ладен је дошао у међународну пажњу 1980-их у Авганистану због своје улоге у авганистанском отпору против совјетске окупације. Совјетски Савез је извршио инвазију на Авганистан 1979. Током младости Бин Ладен је пролазио кроз исламска фундаменталистичка учења, и гледао је на совјетску инвазију као на неопростиву агресију на муслимане. Да помогне отпор, Бин Ладен је осигуравао новац и помоћ, градио кампове за обуку, и доводио велики број добровољаца из арапских земаља. 1988, при крају рата Бин Ладен, заједно са Египћанином Ајманом ел Завахријем оснива Ал Каиду (арапски - база), организацију која, према америчким званичницима, повезује и координира исламске фундаменталистичке групе широм света.
Након Заливског рата чињеница да се америчке снаге налазе на исламском тлу и подршка Израелу потичу га на организовање тешких напада против Запада. Његова породица га се јавно одрекла 1994. године, непосредно пре него што је Саудијска Арабија поништила његово држављанство.
Уточиште је нашао у Судану, одакле је како се верује, организовао нападе на америчке оружане снаге у Сомалији и Саудијској Арабији. Под америчким притиском Судан га је протерао 1996. па се Бин Ладен поново обрео у Авганистану. Иако се поново умешао у авганистанску политику Бин Ладен је наставио да учествује у глобалној борби против Сједињених Држава.
Године 1998. бацио је фатву позивајући на смрт свих Американаца без обзира да ли се ради о војним или цивилним особама, без обзира на пол и старост.
Осама бин Ладен је 1993. године примио држављанство и пасош Републике БиХ.[8][9][10][11][12][13] Пасош је издала амбасада Републике БиХ у Бечу.[8] Амерички часопис Вол Стрит Журнал је 2001, објавио да су сви главни људи Ал Каиде у периоду од 1991. до 2001. боравили на Балкану, напомињући да је сам Осама бин Ладен на Балкану боравио три пута између 1994. и 1996.[12][14]
Верује се да је он планирао бомбашке нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године.
У самоубилачком бомбашком нападу на амерички брод разарач “УСС Кол”, 12. октобра 2000. у Адену, погинуло је 17 америчких морнара, а 39 је рањено. Одговорност за напад преузела је Ал Каида образлажући напад антиизраелском политиком.
Након напада 11. септембра 2001. америчке снаге су покренуле Рат против тероризма који је избацио Ал Каиду из Авганистана и срушио талибанску владу, чији је духовни вођа био Мула Омар, која је подржавала Бин Ладена. Током вишегодишњег скривања Бин Ладен је објавио низ снимљених аудио порука осуђујући Сједињене Државе и изазивајући велико незадовољство у Вашингтону.
Осама бин Ладен убијен је у оружаном сукобу у Пакистану, после вишегодишње потраге. Мали тим америчких специјалаца из редова Морнаричких фока убио је Бин Ладена у граду Аботабад, око 100 km северно од Исламабада. Американци су бин Ладеново тело сахранили у море.[15]
Његово убиство је повећало рејтинг председника САД Обаме.[16]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.