Оркестрација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Реч оркестрација или инструментација[1](итал. , фр. , енгл. , , рус. )[2]има три значења:
- 1. Композициони поступак у коме музичар - оркестратор (најчешће је то композитор) оркестрира неку композицију, "облачећи" је у најлепше колоритне хаљине богатих звукова музичких инструмената. Он то чини по законима оркестрације. Сваки композитор мора добро да познаје оркестрацију.
- Музичар који аранжира неку композицију за мањи музички састав зове се аранжер, а поступак уређивања - аранжирање.
- 2. Музички предмет који се изучава на музичком факултету или музичкој академији.
- 3. Наука о распореду, удвајању и употреби музичких инструмената за потребе оркестрације.