Оренбург

Оренбург
Оренбург;
	Желзничка станица у Оренбургу
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Поволшки
Област	Оренбуршка област
Основан	1743 год\|в 1743 году
Статус града	1743.
Стара имена	Чкалов
Становништво
Становништво	‍
— 2020.	572.188
Географске карактеристике
Координате	51° 46′ 04″ С; 55° 05′ 54″ И
Временска зона	UTC+5
Површина	259 km2
	Оренбург Оренбург на карти Русије
Остали подаци
Градоначелник	Јуриј Мишчерјаков
Поштански број	460000
Позивни број	3532
ОКАТО код	53401
Веб-сајт
	www.admin.orenburg.ru

Оренбург (рус. ) град је у Русији и административни центар Оренбуршке области у Поволшком федералном округу. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 544.987 становника. Оренбург се налази 1.480 km југоисточно од Москве, недалеко од границе са Казахстаном.

Кратке чињенице Оренбург, Административни подаци ...

Затвори

Оренбург лежи на 150 m надморске висине, на реци Уралу, која иначе чини границу између Европе и Азије.

Руско царство је планирало изградњу источног пограничног утврђеног града у регији јужни Урал. Требало је да буде назван Оренбург 1734. Насељеници су изворно основали насеобину 1735. на ушћу реке Ор у реку Урал. Име града значи „тврђава на Ору“, будући да је „Бург“ немачки назив за утврђени град. Ово насеље је променило своје име 1739. у Орск. Био је покушај да се оснује још један Оренбург на месту званом Красногар, или „Црвеном Брду“ 1741, али ово насеље није опстало. Трећи Оренбург је успешно утемељен на његовом данашњем месту приближно 250 низводно реком Уралом од Орска 1743.

Овај трећи Оренбург је функционисао као важна војна испостава на међи са номадским Козацима. Постао је средиште Оренбуршких Козака. Након утеловљења средишње Азије у Руско царство, Оренбург се претвара у трговачку станицу и значајно железничко чвориште на путу према новим средњоазијским поседима и према Сибиру.

Страдао је у пожару крајем 18. века, али је брзо обновљен. У граду су изграђене цркве у барокном стилу. У почетку град је имао значај и као трговачка постаја. Нарочито је трговина стоком цветала.

У 19. веку неколицина војних команданата је покушала да ојача културни живот у граду. Временом, даљим продором козака на Исток, град је губио свој гарнизонско-стражарски карактер. Изграђена је и једна џамија 1838. године, а крајем 19. века саграђена је црква у типичном руско-нововизантијском стилу.

Када су бољшевици преузели власт у Русији, срушен је велики број цркава у Оренбургу. Град је добио на значају током Другог светског рата, пошто је велики број за рат важних фабрика измештен у далеки Оренбург, који је био заштићен од ратних дејстава.

Оренбург је функционисао и као главни град Киргиске АССР (у данашњем Казахстану) унутар Русије 1920—1925. Када је та република преименована у Казашку АССР 1925, Оренбург се поновно придружио ужој Русији, а Алма-Ата (данашњи Алмати) је постао нови главни град. Иако је република постала Казахска ССР 1936, Оренбург је остао у Русији.

Од 1938. до 1957. град је носио име Чкалов (рус. ) по руском (совјетском) пробном пилоту, а број становника је удвостручен у периоду између тридесетих и шездесетих година двадесетог века. Током своје совјетске историје, град је припадао Русији или некој од аутономних совјетских република у саставу Русије.

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 544.987 становника, 4.374 (0,80%) мање него 2002.

Више информација 1939., 1959. ...

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2020.
171.726	267.317	344.266	458.747	546.501	549.361^[2]	548.331	572.188

Затвори

Град је у великој мери обележен социјалистичким стилом у архитектури: велики стамбени блокови за радничку класу. Али, ипак, у центру вреди видети Саборну цркву Светог Николе, изграђену у класицистичком стилу, затим мост на реци Урал, у чијој близини се налази неколико преосталих кућа из 18. и 19. века. Град има оперу, већницу, неколико музеја и уметничку академију.