Општина Фојница

Општина Фојница је општина у централном дјелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Сједиште општине је истоимени градић. Општина заузима површину од 306 km².

Фојница
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Средњобосански кантон
Становништво
Становништво	12.356[1]
Географске карактеристике
Површина	306 2
Остали подаци
Временска зона	(), лети ()
Начелник општине	Сабахудин Клисура (СДА)
Позивни број	(+387) 30
Веб-сајт	www.fojnica.ba

Географија

Фојница се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине, око 50 километара западно од Сарајева. Граничи се са слиједећим општинама: Горњи Вакуф-Ускопље, Нови Травник, Витез, Бусовача, Кисељак, Крешево и Коњиц. Велики дио површине општине заузимају виоравни, пашњаци и поља, и то 46% у односу на укупну површину општине, а од тога 10% поља, 20% висоравни и 16% пашњаци.

Планине

Планина Враница

На подручју општине налазе се 4 планине, и то:
Враница — 2112 м
Зец — 1800 м
Захор — 1400 м
Погорелица — 1432 м

Највиши врх зове се Надкрстац и има надморску висину од 2112 м. Налази се на планини Враница. На Враници се налази и природно Прокошко језеро на надморској висини од 1670 метара. Језеро је познато по присуству Тритона, ендемске врсте водоземца.

Ријеке

Прокошко језеро

Подручје цијеле општине богато је воденим ресурсима. Ријеке су током читаве године богате рибом, а неки од ријечних токова имају капацитет за изградњу хидроелектрана.

Кроз подручје Општине Фојница протичу три ријеке:

• Жељезница
• Драгача
• Фојница

Термалне воде

Фојница је данас најпознатија по својој бањи чија се радиоактивност и љековитост испитивала још крајем 19. вијека, а експлоатација почела послије Првог светског рата. Фојничка радиоактивна минерална вода припада слабо минерализованим термалним водама, са температуром која износи 31,5 °.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Фојница

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Фојница је имала 16.296 становника, распоређених у 55 насељених мјеста.

Националност[2]	1991.	1981.	1971.
Муслимани	8.024 (49,23%)	7.637 (50,76%)	6.473 (50,45%)
Хрвати	6.623 (40,64%)	6.432 (42,75%)	5.948 (46,36%)
Срби	157 (0,96%)	422 (2,80%)	223 (1,73%)
Југословени	407 (2,49%)	392 (2,60%)	85 (0,66%)
остали и непознато	1.085 (6,65%)	162 (1,07%)	100 (0,77%)
Укупно	16.296	15.045	12.829

Насељена мјеста, 1991.

*	насељено мјесто	број становника
1.	Баковићи	989
2.	Баковићка Цитоња	80
3.	Бања	222
4.	Бистрица	155
5.	Божићи	118
6.	Ботун	185
7.	Владићи	37
8.	Вољевац	195
9.	Вукељићи	86
10.	Гојевићи	615
11.	Грабовик	126
12.	Градина	182
13.	Дједов До	116
14.	Драгачићи	105
15.	Дусина	771
16.	Живчићи	260
17.	Клисура	78
18.	Козица	52
19.	Кујушићи	67
20.	Лопар	10
21.	Лужине	419
22.	Лучице	288
23.	Мајдан	12
24.	Маринићи	48
25.	Мерџанићи	230
26.	Мујаковићи	55
27.	Надбаре	468
28.	Обојак	208
29.	Оглавак	145
30.	Орманов Поток	153
31.	Острушка Цитоња	26
32.	Отигошће	330
33.	Паљике	26
34.	Плочари	67
35.	Плочари Поље	400
36.	Подгора	106
37.	Подцитоња	142
38.	Поље Остружница	962
39.	Поље Шћитово	282
40.	Поњушина	71
41.	Пораће	22
42.	Рагале	539
43.	Рајетићи	73
44.	Ризвићи	204
45.	Селаковићи	34
46.	Селиште	19
47.	Ситишће	62
48.	Смајловићи	171
49.	Тјешило	335
50.	Товариште	126
51.	Турковићи	434
52.	Фојница	4.225
53.	Царев До	11
54.	Чемерница	176
55.	Шавник	978

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Фојница је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.

Извори

1. Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i polu, po naseljenim mjestima 2013.
2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

• Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
• интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе