општина, Република Српска, БиХ From Wikipedia, the free encyclopedia
Општина Соколац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Сокоцу. Општина Соколац је једна од општина града Источно Сарајево. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 12.021 лицe.[4]
Соколац | |
|---|---|
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Становништво | |
| — 2017 2013 1996 |  11.250[1] 11.620[2]12.563[3] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | (), љети () |
| Површина | 700 2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Страхиња Башевић (СНСД) |
| Позивни број | 57 |
| Веб-сајт | Општина Соколац |
Највећи дио општине се налази на планини Романији, и обухвата Гласиначко поље. Од истражених пећина на простору општине су најпознатије Новакова пећина, Пећина под липом, и Гирска пећина.
На територији општине Соколац налазе се пећина Под липом и Гирска пећина које спадају у природна добра прве категорије. Ове пећине налазе се на списку Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске. Поред њих на подручју Сокоца налазе се пећине Леденица, Лучица, Маћ, Одрлија, Грујића пећина и епска пећина Старине Новака.
Пећина Под липом налази се у кнежинском засеоку Кадића Брдо. Устаљени назив међу локалним становништвом је пећина Подлипа. Први пут је систематски истражена 1991. године под вођством археолошкиње Зилке Кујунџић-Вејзлагић из Земаљског музеја у Сарајеву. У истраженим сондама пронађен је материјал који припада палеолиту. Испред пећине су пронађени остаци пећинског медвједа. На улазу у пећину Подлипу налази се јединствен приказ пећинске умјетности у Републици Српској. На локалитету пећине пронађени су остаци неандерталца стари 40.000 година.
Гирска пећина се налази на сјевероисточним падинама планине Озрен у соколачком селу Доње Гире.[5] Гирска пећина представља хидролошки активну пећину изворског типа са пространим главним каналом и три споредна канала укупне дужине 1.300 метара. Основна вриједност пећине је у богатом пећинском накиту, који је остао очуван у изворном облику. Пећински стубови у главном каналу достижу пречник и до 3 метра, а канал је испуњен и саливима, коралним накитом, сталактитима и драперјем. Споредни канали су такође богати пећинским накитом, који је на појединим мјестима толико развијен да преграђује канале.
Подручје општине Соколац чине насељена мјеста: Балтићи, Бањани, Бања Лучица, Барник, Бећари, Берег, Берковићи*, Бијела Вода, Бјеласовићи, Бјелосављевићи, Боровац, Брејаковићи, Буковик, Видрићи, Вранеши, Врапци, Вражићи, Врхбарје, Врховина, Врутци, Вукосављевићи, Газиводе, Горњи Драпнићи*, Горњи Калиманићи, Горњи Поретак, Грбићи, Гурдићи*, Доње Бабине, Доње Гире, Доњи Драпнићи, Доњи Калиманићи, Дрецељ*, Дуганчићи*, Ђедовци, Жљебови, Жуљ, Жунови, Заграђе, Имамовићи, Јабука, Јасик, Кадића Брдо, Калаузовићи, Каљина, Казмерићи, Клечковац, Кнежина, Колаковићи*, Кошутица, Крајшићи*, Крушевци, Крушево*, Кула, Кусаче, Кути, Мандра, Мангурићи*, Маргетићи, Медојевићи, Мељине, Милетци, Милетине, Мичиводе, Неправдићи, Нехорићи, Ново Село, Новосеоци, Озерковићи, Павичићи, Паржевићи, Педише, Пихлице, Побратци, Подкрајева, Подроманија, Прељубовићи, Принчићи, Пусто Село, Равна Романија, Ријећа, Рудине, Селишта, Сијерци, Смртићи, Соколац, Соколовићи, Точионик, Турковићи, Храстишта, Цврчићи, Чаварине, Читлуци, Џиндићи, Шахбеговићи, Шенковићи, Шашевци* и Ширијевићи.
Општина Соколац у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка.
Општина Соколац има 12 мјесних заједница са 95 насељених мјеста, у којима живи око 12.000 становника, са густином насељености од 17 становника/км², а од тога око шест хиљада живи у самом Сокоцу.
У општини се налазе манастир Кнежина, манастир Соколица на Равној Романији и манастир Свете Тројице у Озерковићима.
Општина Соколац је сједиште фудбалског клуба Гласинац.
| Састав становништва – општина Соколац | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[6] | 1991.[7] | 1981.[8] | 1971.[9] | ||||
| Укупно | 12 021 (100,0%) | 14 883 (100,0%) | 15 281 (100,0%) | 17 053 (100,0%) | |||
| Срби | 11 250 (93,59%) | 10 195 (68,50%) | 9 743 (63,76%) | 11 006 (64,54%) | |||
| Бошњаци | 671 (5,582%) | 4 493 (30,19%)1 | 4 817 (31,52%)1 | 5 790 (33,95%)1 | |||
| Хрвати | 29 (0,241%) | 19 (0,128%) | 57 (0,373%) | 128 (0,751%) | |||
| Непознато | 19 (0,158%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 14 (0,116%) | – | – | – | |||
| Остали | 11 (0,092%) | 93 (0,625%) | 123 (0,805%) | 47 (0,276%) | |||
| Муслимани | 7 (0,058%) | – | – | – | |||
| Црногорци | 6 (0,050%) | – | 42 (0,275%) | 53 (0,311%) | |||
| Југословени | 5 (0,042%) | 83 (0,558%) | 486 (3,180%) | 23 (0,135%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 3 (0,025%) | – | – | – | |||
| Словенци | 2 (0,017%) | – | 1 (0,007%) | – | |||
| Босанци | 2 (0,017%) | – | – | – | |||
| Македонци | 1 (0,008%) | – | 6 (0,039%) | 1 (0,006%) | |||
| Украјинци | 1 (0,008%) | – | – | – | |||
| Албанци | – | – | 5 (0,033%) | 3 (0,018%) | |||
| Мађари | – | – | 1 (0,007%) | 2 (0,012%) | |||
Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Сокоцу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Соколац је насеље Соколац, гдје су смјештени сви општински органи.
Начелник општине Соколац је Страхиња Башевић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2024. године. Састав скупштине Општине Соколац је приказан у табели.[10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
