From Wikipedia, the free encyclopedia
Општa болницa Зајечар једна је од две организационих јединица Здравственог центра Зајечар, и здравствена установа у систему здравства Србије на подручју Зајечарског управног округа која здравствену делатност обавља на секундарном нивоу здравствене заштите, који обухвата специјалистичко-консултативну и болничку здравствену делатност.
Општa болницa Зајечар | |
---|---|
Локација | |
Координате: 43° 53′ 30″ N 22° 17′ 28.4″ E | |
Место | Зајечар (Расадничка бб) |
Регион | Тимочка крајина |
Држава | Србија |
Историја | |
Основана | 1912 |
Организација | |
Здравствени систем | РФЗО |
Финансирање | државна болница |
Врста болнице | општа болница |
Афилацијске установе | Медицински факултет Универзитета у Нишу |
Здравствене услуге | |
Хитна помоћ | Да |
Хелидром | Не |
Број кревета | 430.[1] |
Веб-сајт | |
Опште болнице Зајечар се налази у Улици Расадничка бб, у Зајечару, граду у истоименој општини, Административном центру Тимочке Крајине у Зајечарском управном округу. Болничка и специјалистичко – консултативна здравствена делатност у оквиру Опште болнице покрива популацију од око 100.000 осигураника са подручја Зајечарског управног округа, Градског подручја Зајечара, и приградских насеља.
Болница, која се за терцијални ниво здравствене заштите ослања на Клинички центар у Нишу, удаљена је на око 90 километара северно од њега магистралним путем Ниш — Зајечар.
Прва болница у Зајечару osnovane je у приватној кући са само 20 постеља 1868. године, када је Зајечар имао 3.500 становника. Три године касније, 1871. године у Зајечар долази и ради на месту окружног физикуса др Стеван Мачај, рођен 1823. године у Будиму. Овај у оно време први гинеколог-акушер на овом простору,[2] у Зајечару је радио 14 година, све до 1871. године када је пензионисан.[3]
Град се шири, број становника расте на 9 000, а то условљава и раст њихове потреба за болничким лечењем, па раста број болесничких постеља. Како се капацитет болнице увећавао, она се селила више пута. Коначно, је изграђен и наменски објект за нову болницу која је почела са радом 1912. године (на садашњој локацији). Када је болница почела да ради, то је била најуређенија болница у Краљевини Србији, са купатилима и водоводом, и издвојеним породилиштем на другом спрату. Болница је имала 300 болесничких постеља и посебна одељења за одређене болести: унутрашње, хируршке, гинеколошко-акушерске и заразне и друге пратеће службе.[3]
Након завршетка Првог светског рата, током 1920. године болница је реновирана јер је након ратних дејства била оштећења. Изграђена су три нова објекта (у баракама), а почео је са радом Дом народног здравља са школском поликлиником и Санитарно-епидемиолошком и бактериолошком станицом.
Други светски рат је руинирао болницу. Последице су биле такве да се други спрат, где се налазила гинеколошка служба, није могао користити, јер је прокишњавао. Гинекологија је премештена на први спрат, који је делила са интерним одељењем. Временом је болница поправљена и 1951. године се гинеколошка служба враћа на други спрат, који сада дели са педијатријом.[3]
Одлуком Министарства здравља Србије, 1953. године болница у Зајечару постала је болница прве категорије, одваја се Санитарно-епидемиолошком и бактериолошком станица и оснива Хигијенски завод, а одваја се и акушерство од гинекологије која заузима цео спрат болнице. Примају се нови лекари: 1955. др Милева Величковић, 1957. др Радослав Пауновић и 1958. др Станоје Павловић.[3][4]
Спајањем болнице и свих амбулантних здравствених установа у Зајечару 1964. године основан је Медицински центар, изван кога остају Градска апотека и Завод за здравствену заштиту. Медицински центар је имао укупно 477 запослених, и следећу кадровску структуру:
Нова реорганизација здравства у Зајечарском управном округу обављена је 1990. године, са циљем да обавља здравствену делатност предвиђену законом за Дом здравља (примарну здравствену заштиту) и опште болнице (поликлиничку и стационарну здравствену делатност) на подручју Општине и Округа Зајечар. Тако је настао Регионални здравствени центар који је обједињавао целокупну здравствену службу свих осам општина тадашњег Зајечарског региона, осим Апотекарске установе, Завода за заштиту здравља и Завода за рехабилитацију у Гамзиградској бањи.
Општа болница у Зајечару обавља поликлиничку и стационарну здравствену делатност, у оквиру које:
Општа болница Пирот обавља здравствену делатност на секундарном нивоу која обухвата:
Стационарни део је организован у оквиру 14 служби, капацитета 430 постеља.
Број постеља | Број исписаних болесника | Број дана лечења | Просечна дужина лечења (дани) | Просечна дневна заузетост постеља (%) | Обрт болничких постеља |
---|---|---|---|---|---|
406 | 12.705 | 77.983 | 6,1 | 52,6 | 31,3 |
Општа болница која обавља стационарну и специјалистичко – консултативну делатност и друге делатности преко организоване службе за обављање специјалистичко – консултативне и стационарне здравствене делатности и друге делатности организована је на следећи начин:
Структура запослених у Здравственом центру Зајечар је следећа:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.