Оптички дискови
From Wikipedia, the free encyclopedia
Различите врсте оптичких дискова дуго су се користиле за складиштење података, пре свега музике и филмова. Поред овога, с појавом уређаја који су омогућили нарезивање произвољне врсте података на оптичке дискове, овакви дискови неко време користили су се и за пренос података између разунара и прављење резервних копија података (енгл. ). Иако је појавом флеш-дискова и широкопојасног интернета оптичка технологија донекле инстиснута, она се и даље у некој мери користи.
У рачунарству и технологијама снимања оптичких дискова, оптички диск (ОД) је раван, обично кружни диск који кодира бинарне податке (битове) у облику удубљења и набора на посебан материјал, често алуминијум,[1] на једној од својих равних површина. Његова главна употреба је физичка ванмрежна дистрибуција података и дугорочно архивирање. Промене од јаме до узвишења или супротно одговарају бинарној вредности од 1
; док никаква промена, без обзира да ли се налази на равни или у јами, одговара бинарној вредности од 0
.