Опсада је југословенски драмски филм, снимљен 1956. године у режији Бранка Марјановића.[1][2][3]
| Опсада | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Опсада |
| Жанр | драма |
| Режија | Бранко Марјановић |
| Сценарио | Звонимир Берковић Славко Колар |
| Продуцент | Јадран филм, Загреб |
| Главне улоге | Јурица Дијаковић Иван Шубић Перо Квргић Мато Ерговић Вања Драх |
| Музика | Мило Ципра |
| Продуцентска кућа | Јадран филм, Загреб |
| Година | 1956. |
| Трајање | 110 минута |
| Земља |  ФНРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| веза | |
Кратак садржај
Група рањеника, у полусрушеној кући која се налази под унакрсном ватром непријатеља, очекује најгоре, и у том ишчекивању неки од њих се присјећају догађаја који су претходили оваквој ситуацији.
Прича прва - Након боравка у шпанском грађанском рату, Марко се враћа у Хрватску како би се придружио устанку против окупатора. У возу на путу према Загребу препознаје га стари пријатељ и познаник, Жељезничар, а Марко му говори да се враћа са рада у Немачкој. Стигавши у Загреб, док тражи везу, Марку је за петама усташки агент. Марко успева да га се ослободи, али је том приликом рањен. Не знајући што му се догодило, Жељезничар га прима у свој стан, доводећи у опасност властиту породицу.[2]
Прича друга - Партизани Мићо и Перица траже патролу која се изгубила, и уколико је не пронађу, Мићо обећава да ће довести заробљеног немачког генерала. После успешног скривања од немачке патроле, преоблаче се у димничаре и тако улазе у немачки главни штаб града и не слутећи да је један од заповедника у штабу партизански обавјештајац.[2]
Прича трећа – Невенка, студент виолине је веома суздржана према удварању колеге из оркестра, трубача Креше. Она мисли да има времена само музику, а не за љубав и политику. Кад Невенка открије да је Крешо илегалац, она му поможе и заљубљује се у њега. Остаје трудна, а Крешо покушава да је извуче из немачког окружења.[2]
Ликови
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Јурица Дијаковић | Марко |
| Иван Шубић | Железничар |
| Виктор Бек | Мајстор |
| Перо Квргић | Перица |
| Мато Ерговић | Мићо |
| Вања Драх | Мијо Чаваљ |
| Андре Лусишић | Командант |
| Борис Бузанчић | Креш |
| Реља Башић | Адам |
| Иво Шкрабало | Доктор |
| Сима Јанићијевић | Брко, митраљезац (као Јан Сид) |
| Круно Валентић | Партизан |
| Антун Врдољак | Партизан |
| Људевит Галић | Немачки стражар |
| Драго Митровић | |
| Рудолф Кукић | Немачки пуковник |
| Стјепан Јурчевић |
Комплетна филмска екипа ▼
| Редитељ | Бранко Марјановић | |
| Сценариста | Звонимир Берковић | |
| Славко Колар | ||
| Никола Танхофер | ||
| Композитор | Мило Ципра | |
| Директор фотографије | Никола Танхофер | |
| Mонтажер | Радојка Танхофер | (као Радојка Иванчевић) |
| Сценограф | Здравко Гмајнер | |
| Одсек за шминку | Мирко Мачкић | шминкер |
| Менаџер продукције | Стипе Делић | вођа снимања |
| Јосип Лулић | директор филма | |
| Помоћник режије | Мате Богдановић | помоћник редитеља |
| Бранко Мајер | помоћник редитеља | |
| Дино Радојевић | помоћник редитеља | |
| Уметнички одсек | Иво Балтић | сценски реквизитер (као Иван Балтић) |
| Одсек за звук | Младен Пребил | тонски сарадник |
| Специјални ефекти | Никола Вујасиновић | пиротехничар |
| Одсек за камеру и расвету | Миодраг Грбић | пратилац камере |
| Зденко Хауптфелд | вођа расвете | |
| Славко Залар | пратилац камере | |
| Одсек за костим | Милица Бјелобрк | гардеробер |
| Одсек за монтажу | Катја Мајер | асистент монтажера |
| Музички одсек | Младен Башић | диригент |
| Лидија Јојић | музички уредник | |
| Остала екипа | Иванка Форенбахер | секретар режије |
Занимљивост
Историја хрватске кинематографије бележи овај филм први хрватски филм звучно снимљен магнетским записом.[2]
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
