From Wikipedia, the free encyclopedia
Опекотина ласером једна је од светлосним таласом изазвана термичка повреда која је најчешће локализована на очима и кожи. Посебно су опасни снажни ласерки уређаји 4. категорије, који могу изазвати опекотине на кожи, док директно гледање у сноп, и слабијих ласера, дуже од 0,25 секунди, може да изазове опекотине у оку и тешка оштећења мрежњаче.
Термички ефекти ласерског зрака су доминантни узрок оштећења ласерским зрачењем, али и фотохемијски ефекти могу бити од значаја и за специфичне таласне дужине ласерског зрачења. Чак и умерени ласери могу изазвати повреде ока. Ласери велике снаге такође могу спалити кожу. Неки ласери су толико моћни да чак и дифузна рефлексија са површине може бити опасна за око.
Како су ласери уређаји високог ризика, њихова примене повезана је се неколико фактора ризика повезаних са — ласерским инсталацијама и штетним ефектима ласера по здравље. Та штетност ласера односи се пре свега на неадекватно предузете начине заштите од дејства штетних фактора који су директно повезани са ласерским зрачењем.
У том смислу чак и најмање непоштовање мера заштите код примене ласера најмање снаге (од неколико миливата) може бити опасна за вид. Јер када се ласерски знак нађе у оку, његов сноп се фокусира на тачку веома мале површине, што може довести до опекотина мрежњаче ока — која може резултовати делимичним или потпуним и/или неповратним губитка вида у делићу секунде.
Ласери веће снаге могу узроковати оштећење ока чак и код дифузног зрачења. Ови ласери у директном дејству, а у неким случајевима и распршеном зрачењу могу изазвати директне опекотине коже (све до потпуног уништења дерма) или секундарно могу довести до опекотина са ласерским снопом запаљених предмета.[1]
Ласерски производи, у зависности од генерисаног зрачења, подељени су у четири класе опасности.
Класа ласера | Карактеристике ласера |
---|---|
Класа 1 |
|
Класа 2 |
|
Класа 3А |
|
Класа 3Б |
|
Класа 4 |
|
Класа опасности ласерских производа одређује се током њиховог развоја и наводи се у спецификацијама производа, оперативној и другој техничкој и рекламној документацији.
Ако се током производње или рада ласерског производа врше промене које утичу на основне параметре ласерског производа (снага, ласерска енергија, таласна дужина, пречник снопа, трајање импулса, итд.), Компанија која врши такве промене треба рекласификовати производ ласера и направити измјене, укључујући захтјеве за опасност, у релевантној техничкој документацији.
Сваки ласерски производ мора имати знак упозорење о опасности од ласера који указује на класу производа у складу са нормативима сваке државе понаосоноб.
Ласерски производи, током којих је могуће формирање и других врста зраћења, осим ласерског зрачења, опасни и штетни производни фактори тик уређаја, морају имати одговарајуће сигурносне ознаке.
Кохеренција и мали угао одступања ласерске светлости, уз помоћ фокусирања из сочива ока, може да доведе до концентрације ласерског зрачења на изузетно малом месту на мрежњачи. Пролазно повећање од само 10 °C може уништити фоторецепторске ћелије ретине.
Ако је ласер довољно снажан, трајно оштећење ока може настати у делићу секунде, дословно брже од трептаја ока.
Довољно снажни ласери у видљивом подручју у близини инфрацрвеног спектра (400—1.400 nm) ће продрети кроз очнну јабучицу и могу изазвати загревање мрежњаче, док изложеност ласерском зрачењу са таласним дужинама мањим од 400 нм и већим од 1.400 nm се углавном апсорбује у рожњачи и сочиву, што доводи до развоја катаракте или опекотина.[2]
Инфрацрвени ласери су посебно опасни, јер заштитни одбојни одзив тела, који се такође назива „рефлекс трептања", покреће само видљива светлост. На пример, неки људи који су изложени високом енергетском Нд: ИАГ ласеру који емитује невидљиво зрачење од 1.064 нм, можда неће осетити бол или приметити тренутно оштећење вида. Бол и бука која се јавља из очне јабучице може бити једина индикација да је дошло до оштећења мрежњаче и/или да је мрежњача загрејана на преко 100 °C, и последица је локализованог кључања и експлозивног оштећења праћеног стварањем трајног слепог угла.[3]
У основи механизама деловања ласера на кожи је развој различитих процеса на нивоу молекула и ћелија. Настале промене у кожи могу бити од једва приметних до дубоких некроза са поремећеном структуром органа. Сноп ласера, не само да изазва бихемијске промене у кожим већ мења и њена биоелектрична својства и оштећују нервне завршетке.
Иако је ефекат ласерског зрачења деструктиван за људски организам, та његова „деструктивност” нашла је примену медицини, у којој се користи уз помоћ специјалних уређаја, строго дефинисаних карактеристика уз правилно руковање обученог особља. Ласер се све масовније користе у медицини као хируршки нож, као термални агенс за сагоревање крвних судова,[4] пре свега капилара, за изазивање функционалних промена у оболелим и дегенерисаним деловима ткива или органа, итд.[5]
Дана се ласери све масовније користе у медицини као средство у:
Имајући у виду напред изнете чињенице,а као и то да је ласерско зрачење у интеракцији са различитим материјалима, као и да је основа примена ове технологије, на у обради материјала, научним истраживанјима, медицинској терапији итд, јасно је да неконтролисана употреба представља опасност за људе и ресурсе у њиховом окружењу.
Са друге стране, рад ласера прати постојање електрични подсистема високог напона, подсистема за безбедност и дистрибуцију активних или помоћних гасова, као и радни столови, манипулатори, помоћни прибор, итд. Све то захтева строго придржавање општих и посебних мера заштите које су доступне сваком кориснику ласера, јер су у већини случајева саставни део документације коју произвођачи испоручују са уређајем.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.