Блок или појединачна јединица керамичког материјала који се користи у зиданој конструкцији From Wikipedia, the free encyclopedia
Опека или цигла је зидни грађевни материјал који се добија формирањем, сушењем и печењем пластичне смесе глиненог материјала, песка и воде. Опека је најмасовнији производ керамичке индустрије. Правилно, термин цигла означава јединицу која се првенствено састоји од глине, али се сада такође неформално користи за означавање јединица направљених од других материјала или других хемијски очврснутих грађевинских блокова. Опеке се могу спајати малтером, лепком или преплитањем.[1][2] Опеке се обично производе у цигланама у бројним класама, врстама, материјалима и величинама које варирају у зависности од региона, а производе се у великим количинама.[3]
| Опека | |
|---|---|
 Појединачна опека |
Пуна опека, шупља, зидни блокови, монта, специјална опека...
Добија се печењем, машински или ручно обликовањем глине.
Фасадне пуне опеке су елементи од печене глине. Марке опеке су: 10, 15, 20 [бар 0,1 Mpa]. Намењене су изради спољних и унутрашњих зидова који се не малтеришу.
Радијалне опеке су пуне опеке или опеке са вертикалним рупама израђене од печене глине. Намењене су за израду слободно стојећих кружних димњака свих пречника и висина као и бункера, силоса и других објеката. Услови квалитета рупе у опеци могу да буду кружне или сличног облика, укупне површине рупа не смеју да износе више од 12% целокупне лежишне површине. Марка и врста квалитета радијане опеке одрађена је просечно и најмањом појединачном чврстоћом на притисак на бруто површину опеке мора бити у границама вредности:
Порозност опеке се постиже додавањем глиненој маси у току израде опеке, лако сагоривих материјала (нпр. дрвена струготина)
Ова опека има велики број равномерно распоређених пора и шупљина у својој маси који јој дају особине доброг топлотног и звучног изолатора. Због своје структуре има малу запреминску тежину и малу чврстоћу на притисак. Упија воду и неотпорна је на мраз.
Могу се употребити за зидање неоптерећених и оптерећених унутрашњих зидова.
Шупље опеке и блокови од глине су елементи од печене глине са вертикалним или хоризонталним шупљинама. Намењене су за израду спољашњих и унутрашњих зидова. Према распореду шупљина блокови се разврставају у две врсте и то :
Најраније цигле су биле сушене цигле, што значи да су оне биле формиране од глинастог земљишта и осушене (обично на сунцу) док нису постале довољно чврсте за употребу. Најстарије откривене цигле, оригинално направљене од обликованог блата које потичу од пре 7500. п. н. е., нађене су код Тел Асвада, у горњем делу региона Тигрис и на југоистоку Анатолије у близини Дијарбакира.[4]
Конструкција од ћерпича коришћена је у Чатал Хојук око 7.400. п. н. е.[5]
Конструкције од ћерпич, које датирају од око 7.200. п. н. е. налазе се у Јерихону, у долини Јордана.[6] Ове конструкције су грађене од прве цигле димензија 400x150x100 mm.[7]
Између 5000. и 4500. године пре нове ере, Месопотамија је открила печену циглу.[7] Стандардне величине цигле у Месопотамији следиле су опште правило: ширина сушене или спаљене цигле би била двоструко већа од њене дебљине, а њена дужина би била двоструко већа од ширине.[8]
Јужно Азијски становници Мергара су такође конструисали, и живели у кућама од на-ваздуху-сушеног ћерпича између 7000–3300. п. н. е.[9] Други скорији налази, који потичу из периода између 7.000 и 6.395. п. н. е., су из Јерихона, Чатал Хојука, античке египатске тврђаве Бухен, и древних градова долине Инда Мохенџо-даро, Харапа,[10] и Мергар.[11] Керамика, или печена опека је кориштена још од 3000. п. н. е. у раним градовима долине Инда, као што је Калибанган.[12]
Средином трећег миленијума пре нове ере дошло је до успона монументалне архитектуре од печене цигле у градовима Инда. Примери укључују Велико купатило у Мохенџо-дару, ватрене олтаре у Калибангану и житницу у Харапа. Постојала је униформност величина цигле у целом региону долине Инда, у складу са односом дебљине, ширине и дужине 1:2:4. Како је цивилизација Инда почела да пропада почетком другог миленијума пре нове ере, Харапци су мигрирали на исток, ширећи своје знање о технологији прављења цигли. То је довело до успона градова као што су Паталипутра, Каусамби и Јуџајин, где је постојала огромна потражња за циглама направљеним у пећима.[13]
Најраније печене цигле појавиле су се у неолитској Кини око 4400. године пре нове ере у Ченгтоушану, насељу ограђеном зидовима културе Дакси.[14] Ове цигле су направљене од црвене глине, печене са свих страна до температуре изнад 600 °C, и коришћене су као подови за куће. До Ђуђалиншког периода (3300. п. н. е.), печене цигле су коришћене за поплочавање путева и као темељ за изградњу у Ченгтоушану.[15]
Према Лукасу Никелу, употреба керамичких комада за заштиту и декорацију подова и зидова датира на разним културним местима у периоду од 3000-2000 година пре нове ере, а можда и раније, али ове елементе треба пре квалификовати као плочице. Најдуже су се градитељи ослањали на дрво, блато и набијену земљу, док печена цигла и ћерпич нису имали никакву структурну улогу у архитектури. Правилна конструкција од цигле, за подизање зидова и сводова, коначно се јавља у трећем веку пре нове ере, када се печена цигла правилног облика почела да се користити за сводове подземних гробница. Гробнице од шупљих цигли су постале популарније јер су градитељи били приморани да се прилагоде због недостатка лако доступног дрвета или камена.[16] Најстарија постојећа грађевина од цигле изнад земље је вероватно пагода Сонгјуе, датирана на 523. годину.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
