![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/William_of_Ockham_-_Logica_1341.jpg/640px-William_of_Ockham_-_Logica_1341.jpg&w=640&q=50)
Окамова бритва
From Wikipedia, the free encyclopedia
Окамова бритва или Окамова оштрица је принцип који се приписује енглеском логичару и фрањевачком фратару из 14. века, Вилијаму Окамском.[1] Принцип налаже да објашњење било ког феномена треба да прави што је мање могуће претпоставки,[2][3] елиминишући оне претпоставке које не утичу на закључке хипотезе или теорије, која је у питању. Овај принцип се често описује латинском изреком: , у грубом преводу: ентитети се не смеју умножавати више него што је неопходно. Алтернативна верзија гласи у преводу, Умножавање не треба претпостављати уколико за то нема потребе.[4]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/William_of_Ockham_-_Logica_1341.jpg/320px-William_of_Ockham_-_Logica_1341.jpg)
Принцип Окамове бритве се врло често парафразира на следећи начин: Ако су сви остали критеријуми једнаки, најједноставније решење је најбоље.[5] Другим речима, када је више конкурентских теорија једнако у осталим погледима, принцип предлаже да се изабере теорија која уводи најмање претпоставки и постулира најмање ентитета. Један пример примене Окамове бритве је одбијање хипотезе о луминоферозном етеру као одговор на Ајнштајнову теорију релативитета.
Слично, у науци се Окамова бритва користи као абдуктивна хеуристика у развоју теоријских модела, а не као ригорозни арбитар између кандидатских модела.[6][7] У научној методи, Окамова бритва се не сматра необоривим принципом логике или научним резултатом; склоност ка једноставности у научној методи заснива се на критеријуму кривотворљивости. За свако прихваћено објашњење неке појаве може постојати изузетно велики, можда чак и несхватљив, број могућих и сложенијих алтернатива. Будући да погрешна објашњења увек могу бити оптерећена са ad hoc хипотезама како би се спречило њихово фалсификовање, једноставније теорије су пожељније од сложенијих, јер се лакше проверавају.[8][9][10]