Овас
From Wikipedia, the free encyclopedia
Овас или зоб (лат. ) биљна је врста из породице Poaceae. Поседује велики привредни значај. Користи се за исхрану људи и домаћих животиња. Овас је нутријентима богата храна која је асоцирана са ниским нивоима крвног холестерола при редовној конзумацији.[1] Површине засејане овом житарицом у свету износе око 14 милиона ha. Поседује 2n=42 хромозома.
Зоб | |
---|---|
Зрно зоби | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Monocotyledones |
Кладус: | Commelinids |
Ред: | Poales |
Породица: | Poaceae |
Потпородица: | Pooideae |
Род: | Avena |
Врста: | A. sativa |
Биномно име | |
Avena sativa L. (1753) | |
Корен биљке је добро развијен и клија са три примарна коренчића. Стабло је чланковито и отпорније је на полегање од осталих стрних жита. Просечне висине око 80-120 cm. Лист је ланцетаст, паралелне нерватуре и без рошчића (). Цветови су смештени у цваст метлицу. Зоб је типично самооплодна биљка, плод је крупа, најчешће плевичаста. Постији озима и пролећна врста зоби.
Авенини присутни у овсу (протеини слични глиадину из пшенице) могу да изазову целијачна болест код малог дела популације.[2][3] Исто тако, овсени продукти су фреквентно контаминирани другим житарицама које садрже глутен, углавном пшеницом и јечмом.[3][4][5]