From Wikipedia, the free encyclopedia
Основна школа „Бранко Радичевић“ једна је од школа на Новом Београду. Налази се у новобеоградском Блоку 45 на адреси у улици Јурија Гагарина 195.
| Основна школа „Бранко Радичевић” | |
|---|---|
 ОШ „Бранко Радичевић” Нови Београд | |
| Тип | основна школа |
| Основана | 1885. године |
| Локација | Јурија Гагарина 195 Блок 45, Нови Београд, Београд |
| Држава |  Србија |
| Директор | Сузана Липић |
| Боје | |
| Веб-сајт | Званични веб-сајт |
Школа се налази у мирном делу насеља у непосредној близини реке Саве. Основана је 1885. године, а на данашњој адреси налази се од 1975. године.[1]
Школа поседује стоматолошку амбуланту која је саставни део зубног одељења Дома здравља „Блок 44“, два велика дворишта, за млађе и старије ђаке. У великом дворишту налази се фудбалски и кошаркашки терен, као и терени за остале спортове. У поседу школе се налази и велики број добро опремљених сала за физичке активности, спортске сале, терене и школски базен.[1] У школи постоји могућност тренирања борилачких вештина, кошарке, фудбала, рукомета и фолклора. Модерно опремљена библиотека, читаоница са 138. места и трпезарија са 140 места за ручавање отворени су ђацима током школске наставе.[1] Површина школског поседа је 69002 метра.[2]
У оквиру школе постоје планинарска, саобраћајна, ликовна, радио, новинарска, рецитаторска, драмска, литерарна и библиотечка секција. Секције укључују атлетику, кошарку, одбојку, фудбал, месец страних језика, клуб страних језика и секцију вокалних солиста.[3]
Као дан школе обележава се 28. март, дан рођења Бранка Радичевића, по којем школа носи име.[4] Школа већ неколико деценија издаје часопис „Школске новости”, који је од свог оснивања освојио више награда, укључујући Награду Друштва за српски језик и књижевност, 2015. године.[4]
Школа је основана давне 1885. године на Топчидеру. Њене тадашње просторије биле су у баракама, међу воћњацима и виноградима, а звала се Топчидерска школа. Недуго затим 1891. године упорношћу учитеља, школа добија нове и боље просторије и сели се у Топчидерску улицу 2.[1] Школа је убрзо променила још једну локацију и то у привремене просторије школе на Бежанији, где су ученици похађали наставу школске 1972/1973. године.[1] Исте године постављен је и камен темељац нове школске зграде у Блоку 45.[1] Дана 7. априла 1975. године званично је отворена школска зграда у Блоку 45. Исте године школа је примила ђаке и од тада се налази на истој локацији.[1]
Званично, камен темељац за ОШ „Бранко Радичевић“ постављен је 20. новембра 1972. године.[1] Школа је мењала велики број зграда кроз своју историју, као и само име, међутим 1922. године добија име песника Бранко Радићевића које и данас носи. Школа је добила своју ђачку чесму 1983. године. Занимљива је чињеница да је увелико изграђен и усељен Блок 45 и даље чекао на основну школу, па су деца школску наставу похађала у појединим солитерима, у заједничким просторијама. Прву школску 1971. годину завршило је 338. ђака у 22 солитера.[1] Настава се на тај начин похађала све до изградње зграде основне школе, 1975. године. Прва је сазидана и највећа школа у овом делу Новог Београда.[1] У време седамдесетих и осамдесетих година 20. века школа је важила за једну од најмодернијих и највећих на Балкану.[1]
У школи се снимао филм Једнаки, делови филма Један на један и ТВ серије Усијане главе и Мама и тата се играју рата.[4]
Школа је обновљена током 2018. године. У њену обнову уложено је 18 милиона динара, урађена је нова фасада, столарија, техника, обновљен базен и многе друге ствари.[5][6]
Основну школу „Бранко Радичевић” похађао је велики број ученика који су данас познате личности и уважени грађани:
Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28. март 1824 — Беч, 1. јул 1853) је био српски романтичарски песник. Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност.
Написао је свега педесет четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића био најзначајнији песник српског романтизма. Радичевић је рођен у Броду на Сави 28. марта 1824. у породици Тодора и Руже Радичевић, кћерке богатог вуковарског трговца Јанка Михајловића.
Најпознатије Радичевићево дело је поема Ђачки растанак, у којој је опевао Фрушку гору, ђачке игре и несташлуке. Елегија „Кад млидијах (размишљах) умрети“, објављена после Радичевићеве смрти, је једна од најлепших елегија у српској књижевности, у којој је песник предосетио блиску смрт.[18]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
