From Wikipedia, the free encyclopedia
Нутрија (лат. ), такође позната као којпу,[1][2] врста је глодара из породице .[3] Први пут је ова врста описана 1792. године. Назив „нутрија” се користи у научној, стручној и другој литератури широм планете Земље, а потиче од назива, који су јој дали шпански конкистадори, када су открили ову врсту глодара. С обзиром на то да се понашао слично видри, дали су му назив „нутрија”, како се на шпанском језику назива видра. Дуго времена класификованa као једини члан породице ,[4] је сада део , породицу бодљикавих пацова.[5][6][7]
Нутрија Временски распон: | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Rodentia |
Породица: | Echimyidae |
Племе: | Myocastorini |
Род: | Myocastor |
Врста: | M. coypus |
Биномно име | |
Myocastor coypus (, 1782)[1] | |
Нутрије живе у јазбинама поред водених површина и хране се стабљикама речних биљака.[8] Првобитно пореклом из суптропске и умерене Јужне Америке, од тада је унете у Северну Америку, Европу, Азију и Африку, првенствено услед активности фармера крзна.[9] Иако се у неким регионима још увек лови и хвата замкама због крзна, њихове деструктивне навике копања и храњења често доводе нурије у сукоб са људима, и сматрају се инвазивном врстом.[10]] Нутрија такође преноси разне болести на људе и животиње углавном контаминацијом воде.[11]
Нутрија је један од најкрупнијих глодара на свету. Дужина тела варира између 35 и 65 cm, док је реп дугачак од 25 до 45 cm. Маса тела се креће од 4 до 9 kg, мада су регистроване јединке и са масом од 14 kg. Тело је здепасто са кратким екстремитетима и цилиндричним, типичним „пацовским репом”, обраслим ретким длакама и рожним плочицама. Између прва четири прста задњих ногу налазе се пловне мрежице. Секутићи су истакнути, наранџасто-жуте боје, а њушка је беличаста. Длака овог глодара је дуга и оштра, са густом поддлаком, а боја варира од светлих до тамнобраон тонова. На фармама нутрије селекцијом су добијене јединке чистих боја крзна (бело, црно, златно-жуто…).[12]
Врста има станиште у Аргентини, Боливији, Бразилу, Парагвају, Уругвају и Чилеу.[1] Природно настањује територије Јужне Америке. У Европу је доспела почетком XX века, прво као гајена врста на фармама, а затим се неким случајем нашла у природи и од тада има широк ареал распрострањености. У Србији је први пут забележена 70-их година прошлог века. Данас се може наћи у Подунављу (Срем и Банат), на ушћу Велике Мораве, Млаве и Пека у Дунав, а спорадично и дуж Тисе. Ова врста се сматра инвазивном и представља потенцијалну опасност по аутохтоне врсте, као и по човека, јер је вектор разних узрочника болести: лептоспирозе, салмонелозе, пастеролозе, ботулизма итд.[1]
Нутрија је семиакватични глодар. Насељава реке, потоке, језера, забарена подручја и баре са развијеном приобалном вегетацијом. Своја склоништа, са тунелима пречника 20 cm, копа у обалу, док је сам улаз у води. Када ниво воде опадне, нутрија продубљује канале и прави нови отвор испод воде.[1]
Нутрија је добар пливач и брз колонизатор. Живи у малим колонијама поред воде. Јединке се паре више пута током године, а женка окоти до шест, ређе више младунаца, обраслих длаком и са отвореним очима. Младунци су након три до пет дана по коћењу способни да пливају. Полну зрелост достижу са навршених 4-6 месеци старости. Животни век нутрије у природном окружењу је 3, ретко 4 године, а у заточеништву (фарме, кавези) од 6 до 8 година. Ова животиња је активна у сумрак и у зору, пред свитање, а у мирним стаништима, у којима нема предатора, и током целог дана. Нутрија се храни воденим биљкама, углавном. Такође, у њеној исхрани заступљена су разна семена житарица, корење итд. Постоје подаци да неретко користи и дагње као извор хране, као и да практикује копрофагију.[13]
Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[1]
Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[1]
Нутрију је први описао Хуан Игнацио Молина 1782. године као Mus coypus, припадника рода мишева.[14] Род Myocastor је 1792. доделио Роберт Кер.[15] Жофроа Сент Илер, независно од Кера, назвао је врсту Myopotamus coypus,[16] и повремено се назива овим именом.
Четири подврсте су опште признате:[14]
M. c. bonariensis, подврста присутна у најсевернијем (субтропском) делу нутријиног опсега, верује се да је тип нутрије који се најчешће преноси на друге континенте.[17]
Поређење ДНК и протеинских секвенци показало је да је род Myocastor сестринска група рода Callistomys.[18][7] Oва два таксона деле еволуционе афинитете са другим Myocastorini родовима: Proechimys i Hoplomys (оклопни пацови) с једне стране и Thrichomys с друге стране.
Кладограм на нивоу рода Myocastorini. | ||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||
Кладограм је реконструисан из митохондријалних и нуклеарних ДНК карактеристика.[5][6][19][18][20][21][7] |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.