Носорози

Носорози; Временски распон: еоцен - данас PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	бели носорог
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Perissodactyla
Натпородица:	Rhinocerotoidea
Породица:	Rhinocerotidae; Gray, 1821
Савремени родови
	; ; ; ; †; †; †; Фосилни родови, погледајте текст
	Распон носорога

Носорози (лат. ) су породица сисара из реда копитара (). Носорози су крупни дебелокошци, биљоједи, са једним или два рога на њушци, која су сачињена од кератина.^[1] Породицу носорога сачињава пет савремених врста.

Кратке чињенице Научна класификација, Савремени родови ...

Затвори

Носорози су међу највећом преосталом мегафауном: сви теже најмање једну тону у одраслом узрасту. Они имају биљоједну исхрану, мали мозак (400–600 г) за сисаре њихове величине, један или два рога и дебелу (1,5–5 ) заштитну кожу формирану од слојева колагена постављених у решеткасту структуру. Углавном једу лиснати материјал, иако им способност ферментације хране у задњим цревима омогућава да се по потреби хране већом влакнастом биљном материјом. За разлику од других перисодактила, две афричке врсте носорога немају зубе на предњем делу уста; уместо тога се ослањају на усне за чупање хране.^[2]

Неки ловокрадице убијају носороге зарад њихових рогова, који се купују и продају на црном тржишту, и људи у неким културама их користе за украсе или традиционалну медицину.^[3] Иако тај тренд у многим регионима рапидно опада, Источна Азија, као и неколико других региона,^[4] виђени су као највећа тржишта рогова носорога. На рог носорога се у древној Кини гледало као на лек (традиционална кинеска медицина), што је веровање које је било широко распрострањено и у другим азијским земљама.^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]^[10] По тежини, рогови носорога коштају колико и злато на црном тржишту, што га чини примамљивим за криминалце и ловокрадице.^[11] Међутим, рогови су направљени од кератина, исте врсте протеина од које се састоје коса и нокти, који имају нулта лековита својства, упркос навода текстова традиционалне кинеске медицине, који тврде да су рогови носорога „детоксификатори“.^[12] Потрошња рогова носорога такође је била повезана са статусом и богатством, при чему је већина потрошача била старији, образовани, богати мушкарци или они који траже украсе од носорогових рогова. Потражњу подстичу изненадно богаћење и медицинске дезинформације.^[13]

Таксономија и именовање

Кладограм базиран на филогенетској студији.^[14]

Енглеска реч изведена је из латинског назива који је проистекао из стгрч. , који је састављен од ῥῑνο- (, „нос”) и κέρας (, „рог”) са рогом на носу. Множина у енглеском језику је или . Збирна именица за групу носорога је крдо или стадо. Име је у употреби од 14. века.^[15]

Породица састоји се од само четири постојећа рода: (бели носорог), (црни носорог), (суматрански носорог) и (индијски и јавански носорог). Живе врсте спадају у три категорије. Две афричке врсте, бели носорог и црни носорог, припадају племену , које је настало у средњем миоцену, пре око 14,2 милиона година. Врста се раздвојила током раног плиоцена (пре око 5 милиона година). Главна разлика између црних и белих носорога је облик уста - бели носорози имају широке равне усне за испашу, док црни носорози имају дугачке шиљате усне за конзумацију лишћа. Постоје две живе Rhinocerotini врсте, индијски носорог и јавански носорог, који су се разишли један од другог пре око 10 милиона година. Суматрански носорог једини је преживели представник најпримитивније групе, , која се појавила у у (пре око 20 милиона година).^[16]

Подврста хибридног белог носорога () узгајана је у зоолошком врту Двур Кралове (Зоолошки врт Двур Кралове на Лаби) у Чешкој Републици 1977. Потврђена је и хибридизација између врста црног и белог носорога.^[17]

Док црни носорог има 84 хромозома (диплоидни број, , по ћелији), све остале врсте носорога имају 82 хромозома. Међутим, хромозомски полиморфизам може довести до различитог броја хромозома. На пример, у једној студији су била три северна бела носорога са 81 хромозома.^[18]

Азијски носорози

Индијски носорог (Rhinoceros unicornis) има само један рог дужине до 60 , висок је до 1,7 , дугачак до 3,5 а тежак до 4 t. Оклопљен је са предње и задње стране слојевима задебљале коже (до 10 коже и колагена). Ова врста носорога живи у баровитим деловима Индије.
Суматрански носорог (Dicerorhinus sumatrensis) је представник најпримитивније групе носорога која је настала у Миоцену пре 20 милиона година. Ови примерци су мањи од индијског носорога. Врста је веома угрожена.
Јавански носорог (Rhinoceros sondaicus) је сродан индијском али је мањи, и ове две врсте су се раздвојиле пре 10 милиона година.

Афрички носорози

Бели носорог (Ceratotherium simum) је дугачак преко 4 , а већи од два рога може да достигне дужину и до 135 .
Црни носорог (Diceros bicornis) је врло сличан белом носорогу а разликују се углавном по облику усана. Ове две врсте су настале пре 14 милиона година а раздвојиле су се пре 5 милиона година. Станиште им се налази у степама и жбунастим стаништима у подсахарској Африци.

За разлику од осталих копитара, обе афричке врсте носорога немају предње зубе, због чега користе усне за откидање хране (лишћа или траве).^[2] Обе афричке врсте су веома угрожене.

Galerija

Слика приказује 5 постојећих врста носорога (бели носорог, црни носорог, индијски носорог, суматрански носорог), и 4 изумрле врсте носорога (Baluchitherium, Elasmotherium, Teleoceras, Aceratherium)
Бели носорог (Ceratotherium simum)
Црни носорог (Diceros bicornis)
Индијски носорог (Rhinoceros unicornis)
Јавански носорог (Rhinoceros sondaicus)
Суматрански носорог (Dicerorhinus sumatrensis)

Извори

[1]
„What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2018.
[2]
Owen-Smith, Norman (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 490–495. ISBN 978-0-87196-871-5.
[3]
Van Uhm, D.P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders. Studies of Organized Crime. New York: Springer.
[4]
Vigne, Lucy; Martin, Esmond. „Amid conflict, Yemen’s demand for rhino horn daggers continues” (PDF).
[5]
Cheung, Hubert; Mazerolle, Lorraine; Possingham, Hugh; Biggs, Duan (2021-02-01). „Rhino horn use by consumers of traditional Chinese medicine in China”. Conservation Science and Practice. 3. doi:10.1111/csp2.365.
[6]
„History repeating: The illegal trade in rhino horn - EIA”. eia-international.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27.
[7]
Ketchell, Misha. „We asked people in Vietnam why they use rhino horn. Here’s what they said”.
[8]
Song, Cecilia; Milliken, Tom. „The Rhino Horn Trade in South Korea: Still Cause for Concern” (PDF).
[9]
„North Korean Diplomats Accused of Smuggling Ivory and Rhino Horn”. Animals (на језику: енглески). 2017-10-16. Приступљено 2021-09-27.
[10]
Kitade, Tomomi; Toko, A. (2016). „Setting suns : the historical decline of ivory and rhino horn markets in Japan”. undefined (на језику: енглески).
[11]
Gouws, Andries (8. 10. 2010). „Kan renosterstropers gestuit word?”. Landbouweekblad: 4—6.
[12]
„What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2010.
[13]
„Vietnam's Appetite For Rhino Horn Drives Poaching In Africa”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27.
[14]
Tougard, C. et al. (2001) Phylogenetic relationships of the five extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) based on mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes.
[15]
Merriam-Webster Dictionary
[16]
Rabinowitz, Alan (1995). „Helping a Species Go Extinct: The<33 six. Sumatran Rhino in Borneo” (PDF). Conservation Biology. 9 (3): 482—488. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09030482.x.
[17]
Robinson, Terry J.; V. Trifonov; I. Espie; E.H. Harley (2005). „Interspecific hybridization in rhinoceroses: Confirmation of a Black × White rhinoceros hybrid by karyotype, fluorescence in situ hybridization (FISH) and microsatellite analysis”. Conservation Genetics. 6 (1): 141—145. S2CID 33993269. doi:10.1007/s10592-004-7750-9.
[18]
Houck, ML; Ryder, OA; Váhala, J; Kock, RA; Oosterhuis, JE (1994). „Diploid chromosome number and chromosomal variation in the white rhinoceros (Ceratotherium simum)”. The Journal of Heredity. 85 (1): 30—34. PMID 8120356.

Литература

Chapman, Jan. 1999. The Art of Rhinoceros Horn Carving in China. Christies Books, London. 978-0-903432-57-3.
Laufer, Berthold. 1914. "History of the Rhinoceros." In: Chinese Clay Figures, Part I: Prolegomena on the History of Defence Armor. Field Museum of Natural History, Chicago, pp. 73-173.
White Rhinoceros, White Rhinoceros Profile, Facts, Information, Photos, Pictures, Sounds, Habitats, Reports, News – National Geographic Архивирано на сајту (6. јул 2007)
Cerdeño, Esperanza (1995). „Cladistic Analysis of the Family Rhinocerotidae (Perissodactyla)” (PDF). Novitates (3143). ISSN 0003-0082. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2009. г. Приступљено 03. 10. 2021.
Foose, Thomas J.; van Strien, Nico (1997). Asian Rhinos – Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN, Gland, Switzerland, and Cambridge, UK. ISBN 978-2-8317-0336-7.
Emslie, R.; Brooks, M. (1999). African Rhino. Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN/SSC African Rhino Specialist Group. IUCN, Gland, Switzerland and Cambridge, UK. ISBN 978-2-8317-0502-6.
Hieronymus, Tobin L.; Lawrence M. Witmer; Ryan C. Ridgely (2006). „Structure of White Rhinoceros (Ceratotherium simum) Horn Investigated by X-ray Computed Tomography and Histology With Implications for Growth and External Form” (PDF). Journal of Morphology. 267 (10): 1172—1176. PMID 16823809. S2CID 15699528. doi:10.1002/jmor.10465. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 02. 2008. г. Приступљено 03. 10. 2021.
Unattributed. „White Rhino (Ceratotherum simum)”. Rhinos. The International Rhino Foundation. Архивирано из оригинала 20. 7. 2009. г. Приступљено 7. 7. 2009.
Theresa Seiger (25. 12. 2019). „Rare black rhino born Christmas Eve at Michigan zoo”. Fox23 News (на језику: енглески).

Спољашње везе

International Rhino Foundation
SOS Rhino
Rhinoceros entry on WWF website.
Rhino Species Архивирано на сајту (17. јул 2009) & Rhino Images Архивирано на сајту (11. јул 2017) page on the Rhino Resource Center
International Anti Poaching Foundation
Free To Use Rhino Images
Rhinoceros Resources & Photos on African Wildlife Foundation website
UK Times article: "South African spy chief linked to rhino horn trade" South African spy chief linked to rhino horn trade
Video on South African government minister's alleged involvement in illegal rhino horn trade. VIDEO: Rhino poacher says Mahlobo is his 'mate' Архивирано на сајту (18. октобар 2017)
People Not Poaching: The Communities and IWT Learning Platform

[1] [1]
„What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2018.

[EoM-2] [2]
Owen-Smith, Norman (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 490–495. ISBN 978-0-87196-871-5.

[3] [3]
Van Uhm, D.P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders. Studies of Organized Crime. New York: Springer.

[4] [4]
Vigne, Lucy; Martin, Esmond. „Amid conflict, Yemen’s demand for rhino horn daggers continues” (PDF).

[5] [5]
Cheung, Hubert; Mazerolle, Lorraine; Possingham, Hugh; Biggs, Duan (2021-02-01). „Rhino horn use by consumers of traditional Chinese medicine in China”. Conservation Science and Practice. 3. doi:10.1111/csp2.365.

[6] [6]
„History repeating: The illegal trade in rhino horn - EIA”. eia-international.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27.

[7] [7]
Ketchell, Misha. „We asked people in Vietnam why they use rhino horn. Here’s what they said”.

[8] [8]
Song, Cecilia; Milliken, Tom. „The Rhino Horn Trade in South Korea: Still Cause for Concern” (PDF).

[9] [9]
„North Korean Diplomats Accused of Smuggling Ivory and Rhino Horn”. Animals (на језику: енглески). 2017-10-16. Приступљено 2021-09-27.

[10] [10]
Kitade, Tomomi; Toko, A. (2016). „Setting suns : the historical decline of ivory and rhino horn markets in Japan”. undefined (на језику: енглески).

[lbw-11] [11]
Gouws, Andries (8. 10. 2010). „Kan renosterstropers gestuit word?”. Landbouweekblad: 4—6.

[12] [12]
„What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2010.

[13] [13]
„Vietnam's Appetite For Rhino Horn Drives Poaching In Africa”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27.

[14] [14]
Tougard, C. et al. (2001) Phylogenetic relationships of the five extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) based on mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes.

[15] [15]
Merriam-Webster Dictionary

[16] [16]
Rabinowitz, Alan (1995). „Helping a Species Go Extinct: The<33 six. Sumatran Rhino in Borneo” (PDF). Conservation Biology. 9 (3): 482—488. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09030482.x.

[Robinson-17] [17]
Robinson, Terry J.; V. Trifonov; I. Espie; E.H. Harley (2005). „Interspecific hybridization in rhinoceroses: Confirmation of a Black × White rhinoceros hybrid by karyotype, fluorescence in situ hybridization (FISH) and microsatellite analysis”. Conservation Genetics. 6 (1): 141—145. S2CID 33993269. doi:10.1007/s10592-004-7750-9.

[houck-18] [18]
Houck, ML; Ryder, OA; Váhala, J; Kock, RA; Oosterhuis, JE (1994). „Diploid chromosome number and chromosomal variation in the white rhinoceros (Ceratotherium simum)”. The Journal of Heredity. 85 (1): 30—34. PMID 8120356.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]