Нолдори
From Wikipedia, the free encyclopedia
У легендаријуму Џ. Р. Р. Толкина, Нолдори (што значи они који поседују знање) су били онај део другог клана Вилењака, Татјара, који су отишли у Аман. Према легенди, клан су основали Тата, други Вилењак који се пробудио покрај Кујвијенена, његова жена Татије и њихова 54 пратиоца, али Финве, први Нолдо који је отишао у Валинор са Оромеом и другим краљевима Вилењака, Ингвеом и Елвеом, постао је њихов краљ и повео је је половину (друга половина није хтела да пође и они су постали Аварима) Татјара у Валинор. Они су говорили Квенију у Валинору, али изгнаници који су се вратили у Средњу земљу су користили Синдарин, језик Синдара, Вилењака који никада нису отишли у Валинор.
Нолдоре су говорници Синдаринског језика називали Голодримима или Годхелимима, а Телери са Тол Ересеје Голдоима. Такође се наводе и под именом Дубокоумни Вилењаци. Једнина квенијске именице гласи Нолдо.[1] Они су били други клан и по узвишености и по бројности, други по узвишености иза Ванјара, који су били љубимци Манвеа и Варде, и други по бројности иза Телера, иако су били најбројнији у Валинору, јер је већи део Телера остао у Белеријанду. Обично су имали сиве очи и тамну косу (осим оних који су имали ванјарску плаву косу, што је било најприметније у роду Финарфина).