Никсар

Никсар (тур. , грч. ; стара имена: Кабира, Неоцезареја, Диополис и Себасте) је град у Турској у вилајету Токат. Према процени из 2011. године у граду живи 24.552 становника^[1]. Никсар се налази 57 km североисточно од града Токата, на обронцима изнад Никсарске долине^[2]. Данашњи назив града представља измењен облик римског имена - Неоцезареја^[3].

Никсар тур.
Административни подаци
Држава	Турска
Вилајет	Токат
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	24.552
Географске карактеристике
Координате	40° 35′ 00″ С; 36° 57′ 00″ И
Апс. висина	350 m
Никсар Никсар на карти Турске
Поштански број	60600
Позивни број	0356
Регистарска ознака	60
Веб-сајт
www.niksar.gov.tr

Историја

За време Понтске краљевине град је био познат као Кабеира (грч. ), док је за време владавине Римског царства био познат под именом Неоцезареја^[2]. Митридат VI од Понта је имао ловачки дом у околини града^[2]. Током Трећег Митридатовог рата, године 71. п. н. е. око града се водила битка у којој је Луције Лициније Лукул Млађи победио Понтску војску. После 7 година град заузима Гнеј Помпеј Велики^[2].

Помпеј је Никсар прогласио градом и дао му име Диополис. Касније је римски вазал Питодорида, удовица Полемона I прогласила град за своју престоницу и дала му име Себасте^[4] Не зна се када је тачно град добио римско име Неоцезареја (), али се под тим именом спомиње у делу Плинија Старијег „“. Највероватније је град добио име Неоцезареја током владавине Тиберија^[4].

Град је за време Римског царства био важан хришћански центар. Први епископ Неоцезаријски је био свети Григорије Чудотворац. Од епископа су познати и свети Павле Неокесаријски као и свети мученик Тома Неокесаријски. Познат је и светац из 3. века Троадије Неокесаријски.

У данашњем Никсару се 315. године одржао Други помесни сабор хришћана^[4]. Град је потпуно уништен у земљотресу 344. године, а слична судбина га је задесила и 499. године^[4]. Када се 395. године Римско царство поделило на два дела Никсар је постао део Источног римског царства (Византије). У средњем веку власт над градом се често мењала, тако да су га у неким периодима држали хришћани, а у неким муслимани. Године 1068. Данишменд Гази (Мелик Гази) је освојио град од Византије и опљачкао га^[4]. Град је напредовао када га је Данишменд Гази прогласио престоницом Данишменидске државе. Оснивач династије Данишменида је сахрањен у граду, а његов маузолеј се и данас налази ту^[2].

Крајем 12. века, град је са целом Данишменидском државом ушао у састав селџучке државе — Иконијског султаната^[3].

Након монголске инвазије у 13. веку град је био у саставу неколико мањих емирата све до краја 14. века^[3]. Године 1397. Никсар је подпао под власт Османског царства^[4]. За време владавине Отоманског царства, велика тврђава у Никсару је служила као место окупљања за отоманску војску. Тако је нпр. Мехмед II Освајач из града кренуо у освајање Трапезунта^[3].

Након пропасти Османског царства 1923. године Никсар улази у састав данашње државе Турске.

Демографија

Демографија

1990.	2000.
35.201	44.808

Референце

1. „Никсар на сајту ”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2011. (језик: енглески)
2. Никсар на сајту Архивирано на сајту (4. септембар 2011) (језик: енглески)
3. Никсар на сајту (језик: енглески)
4. Чланак о Неоцезареји у католичкој енциклопедији (језик: енглески)

Спољашње везе