брат краљице Драге, aртиљеријски поручник From Wikipedia, the free encyclopedia
Николa Луњевица (Горњи Милановац, 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903), био је aртиљеријски поручник Војске Краљевине Србије и брат краљице Драге (1866—1903), супруге краља Александра Обреновића (1876—1903). Имао је млађег брата Никодијa Луњевицу (1881—1903), коњичкoг поручникa.
Николa Луњевица | |
---|---|
Датум рођења | 1876. |
Место рођења | Горњи Милановац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 11. јун 1903. (26/27 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Место укопа | Манастир Вујан |
Служба | Војска Краљевине Србије |
Чин | поручник |
Рођен је у Горњем Милановцу, Кнежевина Србија, у породици Панте Луњевице (1840—1887), начелника аранђеловачке области и његове супруге Анђелије, девојачко Кољевић. Имао је брата Никодија и четири сестре, Драгу (1866—1903), Христину (1861—1936), Ђурђину и Ану - Војку (1884—1975). Мајка му је боловала од дипсоманије, док је отац преминуо у менталној институцији. [1] Његов деда је био Никола Милићевић Луњевица (1776—1842), сарадник кнеза Милоша Обреновића и рођак књегиње Љубице Обреновић.
Брзо је напредовао по официрској хијерархији након удаје Драге за краља Александра Обреновића.[2] Никола као краљев шурак био је изузетно арогантнан према другим официрима. У тренуцима свог опијања чак је у вили Обреновића убио дежурног официра што је био велики скандал али је интервенцијом краља то експресно заташкано. Његова сестра краљица Драга га је преко првог ађутанта генерала Лазара Петровића, фаворизовала у официрској каријери, док је млађег Никодија видела као потенцијалног престолнаследника.[3] Занимљивост је била да је увек када је улазио у кафану захтевао од музичара да му се прво свира државна химна што је нервирало госте а и војску.[3]
Убијен је по наређењу колеге са класе његовог брата, Воје Танкосића у Мајском преврату[4], заједно са сестром Драгом, братом Никодијeм и краљем Александрем.[5] Због претходних понижења и опхођења према војсци и народу, Танкосић је Николу Луњевицу и његовог брата Никодија, од тренутка хапшења до стрељања, ословљавао са Ваше величанство.[2]
Заједно са својом породицом сахрањен је у Манастиру Вујан.[6]
У тв-серији Крај династије Обреновић, улогу Николe Луњевице тумачио је Владан Гајовић.[7]
Никола Милићевић Луњевица (1776–1842). | ||||||||||||||||
Пантелија Луњевица (1840–1887). | ||||||||||||||||
Атанасије Чарапић (1770–1810). | ||||||||||||||||
Ђурђија Луњевица рођ. Чарапић (17–18). | ||||||||||||||||
Николa Луњевица (1876–1903). | ||||||||||||||||
Анђелија Луњевица рођ. Кољевић (18–1). | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.