бивши српски фудбалер From Wikipedia, the free encyclopedia
Никола Жигић (Бачка Топола, 25. септембар 1980) је бивши српски фудбалер. Као нападач играо је и за репрезентацију Србије. Са висином од 2,02 m био је један од највиших фудбалера света. Одиграо је педесет седам утакмица за репрезентацију и постигао двадесет голова.
| Никола Жигић | |||
|---|---|---|---|
 Жигић у дресу Бермингама | |||
| Пуно име | Никола Жигић | ||
| Датум рођења | 25. септембар 1980. | ||
| Место рођења | Бачка Топола, СФРЈ | ||
| Висина | 2,02 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1998—2002 2002 2002—2003 2003—2006 2003 2006—2007 2007—2010 2009 2010—2015 |
АИК Бачка Топола Морнар Бар Колубара Црвена звезда → Спартак Суботица Расинг Сантандер Валенсија → Расинг Сантандер Бермингам сити |
76 23 8 79 11 32 28 19 137 |
(68) (15) (3) (47) (14) (11) (5) (13) (32) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2004—2011 | Србија | 57 | (20) |
|
* Датум актуелизовања: 6. јануар 2019. ** Датум актуелизовања: 6. јануар 2019. | |||
Каријеру је почео у млађим категоријама ФК Криваја из Криваје (Бачка Топола) после је прешао у АИК-а из Бачке Тополе.[тражи се извор] На 76 лигашких утакмица постигао је 68 голова у периоду од 1998. до 2001. године. У сезони 1999/00. на 28 утакмица постигао је 28 голова, а сезону касније 30 погодака у 30 сусрета.
Наступао је и за Морнар из Бара у сезони 2001/02, када је на 23 меча 15 пута погађао мрежу. Кратко је носио дрес Колубаре из Лазаревца 2002. године (осам мечева, три поготка). Као члан Звезде наступао је за Спартак из Суботице на позајмици, где у другом делу сезоне 2002/03. на 11 утакмица постиже чак 14 голова.
Повратком Славољуба Муслина у Црвену звезду, Жигић се наметнуо на летњим припремама у Словенији 2003. године. У том тренутку био је потпуно анониман за ширу фудбалску јавност, а издвајао се висином од чак 202 cm, што је атипично за нападача. Био је међу највишим играчима на свету. Он је у припремном мечу против Муре постигне сва четири гола у тријумфу од 4:0. Постао је први нападач Звезде. У Купу УЕФА је постигао три гола против Ниструа (5:0),[1] два против Одензеа (2:2) у првом мечу[2] и један у реваншу (4:3).[3] Са шест голова у пет мечева био је први стрелац клуба у Купу УЕФА. У шампионату је више пута давао голове, три пута против Будућности из Банатског Двора (4:0), два пута у 121. вечитом дербију против Партизана (3:0), опонашавши притом кошаркашки скок-шут.[4] Против Сутјеске је био стрелац победоносног гола (1:0), а са два поготка је донео победу клубу над Војводином (2 : 0).
Проглашен је за најбољег играча лиге 2003. године у традиционалној анкети Вечерњих новости.[5] После 13 голова у првенству на полусезони и шест у Европи, многи су његов учинак упоређивали са голгетерским умећем Дарка Панчева, а Жигић је у наставку сезоне против Зете постигао сва четири поготка у тријумфу од 4:0.[6] Доласком Марка Пантелића у зимском прелазном року добио је подршку у нападу и у наредном периоду Жигић и Пантелић су чинили играчки ефектан тандем. Жигић је сезону завршио као најбољи стрелац лиге са 18 голова,[7] постигао је и победоносни погодак у финалу Купа против Будућности из Банатског Двора (1 : 0).[8] Црвено-бели су вратили титулу после две године, освојили дуплу круну. У сезони 2003/04. одиграо је 36 утакмица у свим такмичењима и са 26 голова био први стрелац тима. За мање од једне године прешао је пут од непознатог играча до репрезентативца Србије и Црне Горе.
Наставио је да постиже голове, па је два пута матирао чувара мреже Јанг Бојса (2:2)[9] у првом мечу квалификација за Лигу шампиона и један у реваншу (3:0),[10] а пред реванш одлучујућег сусрета за пласман у групну фазу против ПСВ-а се повредио, па није играо у дебаклу од 0:5 у Ајндховену. Касније је у домаћем шампионату био сјајан у тандему са Пантелићем, који је био први, а Жигић четврти стрелац лиге са 15 голова. Три поготка је постигао против Обилића (4:1),[11] а по два против Железника (5:3),[12] Војводине (3:0)[13] и Чукаричког (5:0).[14] Ипак, екипа није стигла до титуле, иако је освојила исти број бодова као сезону раније. Жигић је на 33 такмичарске утакмице постигао укупно 20 голова, четири мање од првог стрелца екипе Марка Пантелића. Проглашен је и за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2005. године.[15]
Жигић и Пантелић су постигли више голова у утакмици против Интера из Запрешића у квалификацијама за Куп УЕФА 2005. године. Жигић је у првом мечу постигао два гола на гостовању у победи од 3 : 1,[16] а у београдском реваншу је постигао један гол (4 : 0).[17] Касније је у групној фази допринео победи над Ромом (3 : 0) на Маракани са два гола, од којих је један био ударац са велике удаљености.[18] Тај гол се тада прикативао на телевизијима као један од најлепших у овом европском такмичењу. Црвено-бели су под вођством Валтера Зенге освојили шампионску титулу са рекордном разликом у односу на Партизан. Жигић је по други пут проглашен за најбољег играча лиге у анкети Вечерњих новости,[5] а са 12 голова је уз Бошка Јанковића. На крају је и са два гола допринео путу Звезде и до Куп трофеја у финалу против ОФК Београда (4:2) после продужетака.[19] Те сезоне је на 33 меча у свим такмичењима постигао 20 голова и још једном био најефикаснији фудбалер Црвене звезде.
Почео је и сезону 2006/07. у Звезди, али тим није успео да елиминише екипу Милана у квалификацијама за Лигу шампиона. Милан је касније и освојио елитно такмичење, а УЕФА их није избацила због намештања резултата у Серији А. Жигић је на седам мечева у свим такмичењима постигао четири гола, а затим је у финишу летњег прелазног рока прешао у Расинг из Сантандера.[20]
Као играч Расинга је у шампионату Шпаније 2006/07. на 32 меча постигао 11 голова. Играо је у тандему са Педром Мунитисом. Жигић је против Атлетика из Билбаа 1. априла 2007. постигао три гола у победи од 5 : 4.[21] Каријеру је наставио у Валенсији,[22] али је углавном улазио са клупе, осим у неким мечевима у Купу и у европским такмичењима. На 52 меча постигао је 17 голова и освојио Куп Шпаније 2008. године, да би у другом делу сезоне 2008/09. на позајмици у Расингу одлично одиграо, и у 19 сусрета у Примери, 13 пута постигао голове.
Наредних пет сезона играо је за енглески клуб Бермингам, где је од 2010. до 2015. на 159 утакмица у свим такмичењима постигао 36 голова. Освојио је и Лига куп 2011. године, када је у финалу против Арсенала постигао гол и асистирао код одлучујућег поготка,[23] али је клуб те сезоне испао у други ранг такмичења (популарни Чемпионшип). Најефикаснији је у Бермингаму био у сезони 2011/12, када је на 36 мечева постигао 12 голова.
За репрезентацију је одиграо 57 утакмица и постигао 20 голова. Дебитовао је 31. марта 2004. против Норвешке (0:1) у Београду. Учествовао је на два Светска првенства. Први пут у Немачкој 2006. године, када је у два одиграна меча постигао гол против Обале Слоноваче (2:3), а други пут у Јужној Африци 2010. године, где је одиграо сва три сусрета, али у оба случаја национални тим није прошао групну фазу такмичења. Последњи пут је у дресу Србије наступио 15. новембра 2011. године против Хондураса (0:2).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
