![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Throat_with_Tonsils_0012J.jpeg/640px-Throat_with_Tonsils_0012J.jpeg&w=640&q=50)
Непчани крајник
From Wikipedia, the free encyclopedia
Непчани крајник (лат. ) је парни лимфоидно-епителни орган који је смештен на бочном зиду ждрелног сужења у тзв. крајничкој јами. Састављен је из великог броја лимфних чворића које прекрива епител. Најизраженији је у периду од 4. до 16. године живота, а након тога постепено атрофира. Има облик бадема и веома промењиве димензије, јер су крајници често увећани код запаљењских процеса различите етиологије.[1][2][3]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Throat_with_Tonsils_0012J.jpeg/640px-Throat_with_Tonsils_0012J.jpeg)
Спољашња страна крајника је прекривена подслузокожним слојем ждрела и прислоњена је уз бочни зид орофаринкса, односно уз образно-ждрелни део мишића горњег констриктора ждрела. Унутрашња страна је окренута према лумену ждрела и може да се уочи при јаче отвореним устима. Она је неравна, односно прекривена крајничким јамицама.
Артерије непчаних крајника потичу из усходне непчане, језичне, усходне ждрелне и малих непчаних артерија. Вене се уливају у ждрелне вене, птеригоидни сплет и спољашњу непчану вену. У оживчавању крајника учествују гране језично-ждрелног живца, језичног живца и малих непчаних живаца.
Оперативни поступак којим се потпуно уклањају непчани крајници се назива тонзилектомија, док се њихово делимично уклањање означава као тонзилотомија.