Неигонг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Неигонг (кинески: 內功), такође транскрибован као Неи Кунг, дословно преведено, „Неигонг“ значи нешто попут: „унутрашња вежба“ или: „рад изнутра“ (неи - унутрашњи, а гонг - рад) односи се на неколико скупова техника медитације и дисања које су повезане са таоизмом и кинеским борилачким вештинама. Од 1920-тих користи се и појам Чигонг као модернији назив за описивање ових вежби.
Ову борилачку вештину осмислио је Michel Echenique Isasa наводно на древној традииционалној мудрости, и темељним аспектима људског живота и природе. Структура ове вештине је прилично широка јер интегрише низ система, од самоодбране и борбених техника, системе дисања, Чи Кунг, концентрацију, контролу анксиозности и новоа страха.[1] Заснован је на хексаграмима И-Чинг-а и свака техника представља дубок осмишљену замисао која кроз практично искуство наводи појединца да упозна себе и развије своје латентне потенцијале.[2]
Неигонг промовише ненасиље и има за циљ да одржи у животу основна начела која дају већи значај људском постојању.
Неигонг се вежба на Институту за филозофске борилачке вештине Бодидарма. У овом стилу, филозофија се придружује борилачком аспекту у потрази за безвременским вредностима као што су правда, етика и мудрост. Више од скупа техника и физичких пракси, неигонг предлаже вредносни пут и усклађивање човека са сопственим животом и околином.