Национални савез (Француска)
француска десничарска странка / From Wikipedia, the free encyclopedia
Национални савез (до 1. јуна 2018. Национални фронт) јесте десничарска популистичка[15] и националистичка[16] политичка партија у Француској. Већина политичких коментатора НФ поставља на позицију крајње деснице,[17] али други извори сугеришу да је позиција странке у политичком спектру постала тешка за дефинисање.[18] Због француског изборног система, заступање странке на јавним функцијама је ограничено, упркос знатном броју гласова.[19] После избора 2024, странка добија 142 мандата највише од оснивања.
Национални савез Rassemblement National | |
---|---|
![]() Лого Националног савеза | |
Скраћеница | НС (фр. ) |
Председник | Жордан Бардела |
Парламентарни лидер | Марин Ле Пен |
Оснивач | Жан-Мари ле Пен[1] |
Основана | 5. октобар 1972.; прије 51 године (1972-10-05) |
Седиште | Нантер, Сенски висови![]() |
Омладински огранак | Омладина Националног фронта |
Број чланова (2023) | ![]() |
Идеологија |
|
Политичка позиција | крајња десница[14] |
Европско чланство | Покрет за Европу нација и слободе |
Боје | морнарскоплава црвена |
Народна скупштина | 142 / 577 |
Сенат | 2 / 348 |
Европски парламент | 30 / 79 |
Предсједништво Регионалних савјета | 0 / 17 |
Регионални савјети | 333 / 1.758 |
Предсједништво Департманских савјета | 0 / 101 |
Департмански савјети | 58 / 4.108 |
Веб-сајт | |
Главне одлике странке су противљење чланству Француске у Европској унији, Шенгенској зони и Еврозони, економски протекционизам, нулта толеранција према питањима реда и закона и противљење слободној имиграцији. НФ се противи ЕУ од оснивања ове наднационалне организације.
Странка је основана 1972. године обједињавајући разне француске националистичке покрете тог времена. Жан-Мари ле Пен је био први предсједник странке и неспорни центар странке од њеног оснивања до 2011. године. Иако се странка у првих десет година свог постојања борила на маргинама француског политичког живота, од 1984. године постала је главна снага француског национализма.[20] Предсједнички избори 2002. године били су први на којима је НФ имао свог кандидата у другом кругу, након што је Жан-Мари побједио социјалистичког кандидата у првом кругу. У другом кругу, он је био иза Жака Ширака који је однио побједу.[21] Марин ле Пен, његова кћерка, изабрана је за његову насљедницу. У априлу 2017. године она се привремено повукла како би се усредсредила на предсједничку кандидатуру и окупљање гласача.[22][23][24]
Док је њен отац од масовних медија добио надимак „Ђаво Републике”,[25] Марин је пратила политику „дедемонизације”[26] странке омекшавајући слику о њој. Трудила је се да се извуче из крајње десничарских културних коријена, нормализујући их давајући им културу владе, избацивањем контроверзних чланова као што је њен отац, који је суспендован и затим избачен из властите странке 2015. године након што је још једном рекао да су нацистичке гасне коморе „само детаљ историје Другог свјетског рата”[27][28] (касније је основао Плаво-бијело-црвени збор).[29] С обзиром да је она 2011. године изабрана на дужност предсједника странке, популарност НФ је наставила да расте: странка је однијела побједу у неколико општина на општинским изборима 2014. године; постала је прва француска странка на изборима за Европски парламент 2014. године са освојених 25% гласова и поново на посљедњим департманским изборима у Француској.[30] Поново су избили на прво мјесто на посљедњим регионалним изборима остваривши историјски успјех са 28% освојених гласова.[31] До 2015. године, НФ се успоставио као једна од најјачих политичких снага у Француској, поставши уједно и најпопуларнија и најнепопуларнија политичка странка.[32][33][34][35]