![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/Dugout_in_San_Blas_Islands.jpg/640px-Dugout_in_San_Blas_Islands.jpg&w=640&q=50)
Наутички туризам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Од седамдесетих година прошлог века наутички туризам се јавља као један од најекспанзивнијих облика туристичке рекреације, а тиме и туристичког промета. Вишеструки економски значај, бројни облици у којима се јавља, продор ка новим, до сад туристички неокупираним просторима, као што су површине и дубине мора, језера и река, су његове главне карактеристике. Свеобухватно разумевање наутичког туризма укључује три основна елемента:
- Наутички туристички производ (скуп различитих услуга И производа који могу задовољити потребе наутичара; јавља се у безброј комбинација)
- Наутичка туристичка понуда (способност и спремност економских субјеката да понуде одређену услугу; може бити непосредна-луке наутичког туризма, али И посредна – логистика са широким спектром јавних услуга, сервисима)
- Потрошачи (међусобно се могу веома разликовати, како по потрошачкој снази, тако и по бројности, националним али и социјалним специфичностима)[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/Dugout_in_San_Blas_Islands.jpg/640px-Dugout_in_San_Blas_Islands.jpg)
Многи наутички туристи не управљају или не учествују у управљању бродом и не познају основу наутике или вештине навигације, а ипак се баве рекреацијом боравећи на њему и себе сматрају наутичким туристима.
Огромна је већина оних који учествују у туристичком промету, а немају или не морају имати никаква знања из наутике. То су бројне посаде мањих пловила, јахти, затим учесници поморских кружних путовања на великим пловним објектима, бројни излетници који за време боравка у приморју користе властите или изнајмљене пловне објекте за боравак на мору.
Има и других термина који означавају наутички туризам: ‘бродарење’, ‘пловни туризам’, ‘забавна навигација’, ‘наутизам’, ‘ навитуризам’, ‘јахтинг’, итд. Сви они, такође не обухватају у целини оно што је садржај ове комплексне активности.
У мноштву дефиниција, с низом специфичности, али и сличности, присутно је готово увек дефинисање с аспекта рекреационих и економских функција, које овај облик туристичког промета врши.
Посебно се истиче економски аспект који произилази из чињенице да наутички туристи користе бројне лучке, комуналне, управне и сервисне службе, затим занатске, угоститељске, трговачке, туристичке, културне, спортско-рекреационе и друге услуге. Посебна економска функција наутичког туризма проистиче из производње пловила и мотора те опреме и комуникацијских уређаја.
Енциклопедијски се наутички туризам дефинише као специјализовани облик масовног туризма који обухвата различите друштвене, економске и просторне аспекте који настају поводом задовољења рекреацијских потреба, односно ‘наутичке доколице’.
Наутички туризам се остварује на морима, рекама и језерима и њиховим обалским просторима, на властитим или туђим пловилима за рекреацију, разоноду и спорт, стационирано, или у пловидби. Човек се по води може кретати и на њој боравити само уз помоћ неког пловила. Управо та чињеница представља ону специфичност по којој се наутички туризам издваја из општег туризма у посебан облик.[1]
Постоје различите дефиниције међу којима се могу уочити три приступа:
- Са аспекта већ широко прихваћених дефиниција туризма као ширег појма
- Са аспекта задовољавања специфичних наутичких туристичких потреба у одређеном амбијенту, најчешће мора
- Са аспекта употребе пловила и организације путовања[1]