![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/45/Sebastian_Kneipp.jpg/640px-Sebastian_Kneipp.jpg&w=640&q=50)
Натуропатија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Натуропатија[1] је здравствена дисциплина (заснована на поштовању закона природе), традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине и наука о природној исхрани, уметност промоције здравља и превенције болести, (елиминисањем њихових узрока), како би се постигао оптимум здравља, које може бити угрожено генетском предиспозицијом, нутриционистичким дизбалансом и неуравнотеженим стилом живота.
Натуропатија | |
---|---|
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Традиционална медицина |
МКБ-9-CM | 99.9 |
MeSH | D000529 |
Биолошки базирање алтернативе и комплементарна терапија - edit |
---|
класификације |
|
Види још |
|
Натуропатски лекари се не „боре“ са болешћу већ са њеним симптомима, и у свом раду ослањају се на природно исцељење, виталну енергију и интелигенцију организма, покушавајући да поново успоставе његово нормално и здраво функционисање. Зато улога натуропатије није да излечи, већ да као допуна терапијских процедеура званичне медицине, помогне телу да одржи равнотежу и ојача способност самоизлечења, применом природних фактора.[2]
Натуропатска медицина, у борби против болести свој рад заснива на холистичком приступу, што значи да је намењен лечењу целокупности особе уз помоћ природних исцељујућих фактора. Натуропатија је алтернативни систем лечења који користи широки спектар приступа, као што је лечење биљем, исхрана, манипулација тела, акупунктура, телесно вежбање, смањење стреса итд. У појединим својим сегментима као комплементарну терапију натуропатија, понекад, примењује и методе конвенционалне медицине. Добро обучени натуропатски терапеути могу дијагностиковати болест применом многих метода које су истоветне са оним које користи у свакодневном раду конвенционална медицина (сликовне-радиолошке методе, лабораторијски тестови, физикалне методе и други тестови) уз помоћ којих покушавају да идентификује проблем. Такође натуропатија у третманима углавном не користи класичне лекове, терапију зрачењем, или велике оперативне захвате.[3]
Због својственсти примене у одређеним културама и малог броја научних доказа, тврдња о делотворности натуропатије и њене успешности код већине здравствених проблема, у највећем броју случајева заснована је на; анализи појединачних случајева, медицинској статистици, ретроградној анализи података, и описима клиничких искустава појединих терапеута нетуропатске медицине. Зато су поједине поставке натуропатије понекад у сукобу са схватањем медицине засноване на мултицентричним научним студијама и доказима који проистичу из њих.[4] По Америчком удружењу за борбу против рака (енгл. ), „Доступни научни докази не подржавају тврдње да натуропатска медицина може излечити рак или било коју другу болест, с обзиром да готово не постоје њена истраживања.“[3]
Зато су се широм света с краја 20. века, све више јавили захтеви да СЗО обезбеди нормативе за рад нетуропатске медицине и, утврди процедуре, којима ће се спровести истраживања и евалуација појединих метода у овој и другим областима традиционалне медицине. Владе многих земаља, које су у својим захтевима тражиле од СЗО да обезбеди и стандарде, техничке смернице и редовно објављује информације по тим питањима приморале су СЗО да 1997. пропише „Опште смернице за методологију истраживања и вредновање традиционалне медицине СЗО“ (енгл. ), које су до данас ревидиране више од четири пута, и на тај начин покрене истраживања у овој области, на јасним и стандардизованим методолошким основама.[5][6]