Нанкинг (кин: 南京, Nánjīng — јужна престоница; неправилно Нанђинг)[1] је главни град кинеске покрајине Ђангсу. Овај град је имао истакнуто место у кинеској историји и култури. Нанкинг је био престоница Кине у више прилика и важи за једну четири традиционалне престонице Кине. Република Кина (Тајван) и данас сматра Нанкинг својом дејуре престоницом.
Кратке чињенице Нанкинг кин: 南京, Nánjīng, Административни подаци ...
Затвори
Град Нанкинг се налази у доњем току реке Јангце, око 300 километара од Шангаја и 1200 километара од Пекинга. Поред улоге престонице, овај град је увек био кинески центар образовања, науке, транспорта и туризма. У источној Кини, јачи трговачки центар је само Шангај.
Према попису из 2020. у граду је живело 9.314.685 становника.[2]
Клима
Више информација Клима Нанкинга (1981–2010 нормале, екстреми 1951–садашњост), Показатељ \ Месец ...
| Клима Нанкинга (1981–2010 нормале, екстреми 1951–садашњост) |
| Показатељ \ Месец |
.Јан. |
.Феб. |
.Мар. |
.Апр. |
.Мај. |
.Јун. |
.Јул. |
.Авг. |
.Сеп. |
.Окт. |
.Нов. |
.Дец. |
.Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) |
21,0
(69,8) |
27,7
(81,9) |
30,3
(86,5) |
34,2
(93,6) |
37,5
(99,5) |
38,1
(100,6) |
40,0
(104) |
40,7
(105,3) |
39,0
(102,2) |
33,4
(92,1) |
29,1
(84,4) |
23,1
(73,6) |
40,7
(105,3) |
| Максимум, °C (°F) |
7,2
(45) |
9,5
(49,1) |
14,2
(57,6) |
20,7
(69,3) |
26,2
(79,2) |
29,1
(84,4) |
32,2
(90) |
31,7
(89,1) |
27,7
(81,9) |
22,5
(72,5) |
16,2
(61,2) |
9,9
(49,8) |
20,59
(69,09) |
| Просек, °C (°F) |
2,7
(36,9) |
5,0
(41) |
9,3
(48,7) |
15,6
(60,1) |
21,1
(70) |
24,8
(76,6) |
28,1
(82,6) |
27,6
(81,7) |
23,3
(73,9) |
17,6
(63,7) |
10,9
(51,6) |
4,9
(40,8) |
15,91
(60,63) |
| Минимум, °C (°F) |
−0,7
(30,7) |
1,4
(34,5) |
5,3
(41,5) |
11,0
(51,8) |
16,5
(61,7) |
21,0
(69,8) |
24,9
(76,8) |
24,4
(75,9) |
19,9
(67,8) |
13,6
(56,5) |
6,8
(44,2) |
1,1
(34) |
12,1
(53,77) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) |
−14,0
(6,8) |
−13,0
(8,6) |
−7,1
(19,2) |
−0,2
(31,6) |
5,0
(41) |
11,8
(53,2) |
16,8
(62,2) |
16,9
(62,4) |
7,7
(45,9) |
0,2
(32,4) |
−6,3
(20,7) |
−13,1
(8,4) |
−14
(6,8) |
| Количина падавина, mm (in) |
45,2
(1,78) |
52,1
(2,051) |
80,4
(3,165) |
79,9
(3,146) |
90,7
(3,571) |
162,0
(6,378) |
216,3
(8,516) |
143,5
(5,65) |
75,3
(2,965) |
59,5
(2,343) |
56,3
(2,217) |
29,5
(1,161) |
1.090,7
(42,943) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) |
8,7 |
9,1 |
11,8 |
10,0 |
9,7 |
10,6 |
12,3 |
11,8 |
8,1 |
7,8 |
7,4 |
6,2 |
113,5 |
| Релативна влажност, % |
74 |
73 |
72 |
71 |
71 |
76 |
80 |
80 |
78 |
75 |
76 |
73 |
74,9 |
| Сунчани сати — месечни просек |
124,7 |
120,3 |
144,7 |
169,2 |
194,2 |
162,8 |
196,7 |
201,6 |
164,0 |
164,2 |
147,4 |
137,1 |
1.926,9 |
| Извор: China Meteorological Administration (precipitation days, sunshine data 1971–2000)[3][4] |
Затвори
Република Кина је основана 1912, а Нанкинг је изабран као престоница. Династија Ћинг је у то време и даље владала северним покрајинама из Пекинга. Покрет Куоминтанг, под руководством Чанг Кај Шека, 1927. је потврдио Нанкинг као престоницу Кине.
Јапанска војска је 1937. окупирала Нанкинг и извршила Нанкиншки масакр над становништвом. Сматра се да је број мртвих био 200.000-350.000. Споменик у знак сећања на жртве овог масакра подигнут је 1985.
У Нанкингу је за време Другог светског рата била централа колаборационистичке власти, док је руководство Републике Кине деловало из Чунгћинга. Народноослободилачка војска Кине је заузела Нанкинг 1949. и тиме окончала власт Републике Кине на континенталној територији.
Према процени, у граду је 2009. живело 3.320.712 становника.
Више информација 1990., 2000. ...
|
Кретање броја становника
| 1990. | 2000. | 2009. |
| 2.113.883[2] |
2.743.600[2] |
3.320.712[2] |
Затвори
Панорама
Панорамски поглед на централни Нанкинг са Сјуенву језера које је лоцирано северозападно од ограђеног града, из 2010. године
Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 202.
中国气象局 国家气象信息中心 (на језику: кинески). China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 18. 3. 2013. г. Приступљено 18. 2. 2013.
- Cotterell, Arthur (2007). The Imperial Capitals of China – An Inside View of the Celestial Empire. London: Pimlico. стр. 304 pages. ISBN 978-1-84595-009-5.
- Danielson, Eric N. (2004). Nanjing and the Lower Yangzi River. Singapore: Marshall Cavendish/Times Editions. ISBN 981-232-598-0.
- Jun Fang (23. 5. 2014). China's Second Capital – Nanjing Under the Ming, 1368-1644. Routledge. ISBN 978-1-135-00845-1.
- Eigner, Julius (фебруар 1938). "The Rise and Fall of Nanking" in National Geographic Vol. LXXIII No.2. Washington, D.C.: National Geographic.
- Farmer, Edward L. (1976). Early Ming Government: The Evolution of Dual Capitals. Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
- Hobart, Alice Tisdale (1927). Within the Walls of Nanking. New York: MacMillan.
- Jiang, Zanchu (1995). Nanjing shi hua. Nanjing: Nanjing chu ban she. ISBN 7-80614-159-6.
- Lutz, Jessie Gregory (1971). China and the Christian Colleges, 1850-1950. Ithaca: Cornell University Press.
- Ma, Chao Chun (Ma Chaojun) (1937). Nanking's Development, 1927–1937. Nanking: Municipality of Nanking.
- Michael, Franz (1972). The Taiping Rebellion: History and Documents (3 vols.). Seattle: University of Washington Press.
- Mote, Frederick W. (1977). G. William Skinner, ур. "The Transformation of Nanking, 1350–1400," in The City in Late Imperial China. Stanford: Stanford University Press.
- Mote, Frederick W. (1988). Twitchett, Denis, ур. The Cambridge History of China. 7, The Ming Dynasty, 1368–1644. Cambridge: Cambridge University Press.
- Musgrove, Charles D. (2000). Joseph W. Esherick, ур. "Constructing a National Capital in Nanjing, 1927–1937," in Remaking the Chinese City, 1900–1950. Honolulu: University of Hawaii Press.
- Nanking Women's Club (1933). Sketches of Nanking. Nanking: Nanking Women's Club.
- Ouchterlony, John (1844). The Chinese War: An Account of All the Operations of the British Forces from the Commencement to the Treaty of Nanking. London: Saunders and Otley.
- Prip-Moller, Johannes (1935). "The Hall of Lin Ku Ssu (Ling Gu Si) Nanking," in Artes Monuments Vol. III. Copenhagen: Artes Monuments.
- Smalley, Martha L. (1982). Guide to the Archives of the United Board for Christian Higher Education in Asia (Record Group 11). New Haven: Yale University Divinity Library Special Collections.
- Struve, Lynn (1988). „The Southern Ming”. Ур.: Frederic W. Mote; Denis Twitchett; John King Fairbank. Cambridge History of China, Volume 7, The Ming Dynasty, 1368–1644. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 641—725. ISBN 9780521243322..
- Struve, Lynn A. (1998). „Chapter 4: "The emperor really has left": Nanjing changes hands”. Voices from the Ming-Qing Cataclysm: China in Tigers' Jaws. Yale University Press. стр. 55—72. ISBN 0-300-07553-7.
- Teng, Ssu Yu (1944). Chang Hsi (Zhang Xi) and the Treaty of Nanking, 1842. Chicago: Chicago University Press.
- Thurston, Mrs. Lawrence (Matilda) (1955). Ginling College. New York: United Board for Christian Colleges in China.
- Till, Barry (1982). In Search of Old Nanking. Hong Kong: Hong Kong and Shanghai Joint Publishing Company.
- Tyau, T.Z. (1930). Two Years of Nationalist China. Shanghai: Kelly and Walsh.
- Uchiyama, Kiyoshi (1910). Guide to Nanking. Shanghai: China Commercial Press.
- Wakeman, Frederic, Jr. (1985), The Great Enterprise: The Manchu Reconstruction of Imperial Order in Seventeenth-Century China, Berkeley and Los Angeles: University of California Press, ISBN 0-520-04804-0.
- Wang, Nengwei (1998). Nanjing Jiu Ying (Old Photos of Nanjing). Nanjing: People's Fine Arts Publishing House.
- Ye, Zhaoyan (1998). Lao Nanjing: Jiu Ying Qinhuai (Old Nanjing: Reflections of Scenes on the Qinhuai River). Nanjing: Zhongguo Di Er Lishi Dang An Guan (China Second National Archives).
- Yang, Xinhua; Lu, Haiming (2001). Nanjing Ming-Qing Jianzhu (Ming and Qing architecture of Nanjing). Nanjing Daxue Chubanshe (Nanjing University Press). ISBN 7-305-03669-2.
- Yule, Henry (2002), The Travels of Friar Odoric
- Hongwu Jingcheng Tuzhi [Illustrated Gazetteer of the Capital in the Hongwu Era]. 1395.
- Chu Chih-fan; Lu Shou-po (1624). Jinling Tuyong [Gazetteer of Nanjing].
- Johannes Nieuhof (1668), „(Nanking)”, Legatio batavica ad magnum Tartariæ chamum Sungteium, modernum Sinæ imperatorem (на језику: Latin), Amstelodami: Jacob von Meurs, OCLC 2134985
- Jedidiah Morse; Richard C. Morse (1823), „Nanking”, A New Universal Gazetteer (4th изд.), New Haven: S. Converse
- Louis Gaillard (1901), Nanking Port ouvert, Nankin d'alors et d'aujourd'hui (на језику: French), Chang-Hai: Imprimerie de la Mission Catholique, OL 14264158M
- Louis Gaillard (1903), Aperçu historique et géographique [Historical and geographical overview], Nankin d'alors et d'aujourd'hui (на језику: French), Chang-Hai: Impr. de la Mission catholique, OCLC 6976461, OL 6962395M
- „Nanking”, Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York, 1910, OCLC 14782424 — преко Internet Archive
- Claudius Madrolle (1912), „Nanking”, Northern China, Paris: Hachette & Company, OCLC 8741409
- Coching Chu (1922), The climate of Nanking during the period 1905-1921, Nanking, OL 7245788M
- Schellinger and Salkin, ур. (1996), „Nanjing”, International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania, Routledge, ISBN 9781884964046
- Lucille Chia (2005). „Of Three Mountains Street: the Commercial Publishers of Ming Nanjing”. Printing and Book Culture in Late Imperial China. University of California Press.
Кина
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
